Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Vesne Subić i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u predmetu predlagača AA, BB, VV, svi iz ..., GG, DD, ĐĐ, EE, svi iz ŽŽ iz ..., ZZ i II, obojica iz, JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz .., PP iz ..., RR i SS, obojica iz ..., koje sve zastupa punomoćnik Ljubomir Dragačevac, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda R4 r 8/2020 od 30.09.2020. godine, u sednici održanoj 23.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Vrhovnog kasacionog suda R4 r 8/2020 od 30.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R4 r 8/2020 od 30.09.2020.. godine, odbijen je, kao neosnovan, prigovor predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1356/2020.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se žalba može izjaviti. U žalbi je naveo da je tužiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u celokupnom postupku koji su vodili protiv Fabrike proteina i ulja „Bioprotein“ DOO iz Zemuna, a koji je trajao više od 12 godina.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 16. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/05 od 07.05.2015. godine), Vrhovni kasacioni sud je bez ispitnog postupka, primenom člana 17. stav 4. istog Zakona, ocenio da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 57 i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa Vrhovnog kasacionog suda R4 r 8/2020 utvrđeno je da su predlagači podneli Vrhovnom kasacionom sudu prigovor radi utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1356/2020. Odlučujući o Republika Srbija podnetom prigovoru Vrhovni kasacioni sud je sproveo ispitni postupak, pa je uvidom u spise predmeta Rev2 1356/2020 utvrdio da je 14 tužilaca podnelo tužbu 23.03.2004. godine, a potom još 10 tužilaca pojedinačno (poslednja tužba je podneta 17.03.2005. godine), pa su sve tužbe spojene radi jednovremenog raspravljanja i odlučivanja. Opštinski sud u Obrenovcu je doneo presudu 14.03.2007. godine koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu od 25.03.2014. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje. Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudska jedinica u Obrenovcu od 12.12.2013. godine odbačena tužba kao neblagovremena, protiv koje su tužioci izjavili žalbu, a rešenjem Višeg suda u Beogradu od 19.12.2014. godine žalba tužilaca je odbijena i prvostepeno rešenje potvrđeno. Tužioci su izjavili reviziju protiv ovog rešenja 27.02.2015. godine, koja je odbačena rešenjem Osnovnog suda u Obrenovcu od 15.05.2017. godine, kao nedozvoljena, a to rešenje je kasnije ukinuo Viši sud u Beogradu 22.12.2017. godine i predmet vratio na ponovni postupak, da bi, nakon što je tuženom uručen primerak revizije na koji je on dao odgovor spisi bili dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu. Međutim, kako se radilo o reviziji koja je izjavljena po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 18/2009), Vrhovni kasacioni sud je spise vratio Apelacionom sudu u Beogradu kako bi se izjasnio o izjavljenoj reviziji shodno članu 395. tog Zakona, pa je Apelacioni sud u Beogradu svojim rešenjem od 17.12.2019. godine ocenio d je revizija dopuštena po članu 395. Zakona o parničnom postupku, protiv kog rešenja je tuženi izjavio žalbu 31.01.2012. godine, koja je, zajedno sa spisima dostavljena na odluku Vrhovnom kasacionom sudu. Spisi su uručeni sudiji izvestiocu 16.06.2020. godine i predmet prekoredno iznet na sednicu veća 16.09.2020. godine, kada je doneta odluka o izjavljenoj reviziji, nakon čega je odluka i izrađena.

Analizirajući dužinu trajanja postupka Vrhovni kasacioni sud je zaključio da prigovor predlagača nije osnovan, te da u predmetu Vrhovnog kasacionog suda nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, jer je postupak pred Vrhovnim kasacionom sudu okončan za tri meseca.

Vrhovni kasacioni sud smatra da je adekvatnom analizom dužine trajanja celokupnog postupka, kao i preduzetih procesnih radnji od strane suda pravilno zaključeno da prigovor predlagača nije osnovan, te da nema mesta ubrzanju postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom, jer je o reviziji tužilaca odlučeno u granicama razumnog roka.

Naime, odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, prirode i vrste predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Polazeći od svih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio kao pravilnu ocenu ovoga suda da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred Vrhovnim kasacionim sudom, odnosno da nema mesta ubrzanju postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom. Vrhovni kasacioni sud je postupao efikasno i odluku o reviziji doneo u razumnom roku, pa je pravilan zaključak da prigovor predlagača nije osnovan.

Sud je cenio navode žalbe da zamerka tužilaca nije upućena Vrhovnom kasacionom sudu zbog njegove sporosti, već zbog države i njenih organa, u ovom slučaju pravosudnih, iznad kojih je Vrhovni kasacioni sud, te da je u drugoj odluci Vrhovnog kasacionog suda utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a po predlogu radnika koji su se izdvojili iz grupe u kojoj su predlagači. U konkretnom slučaju predlagači su tražili ubrazanje postupka pred Vrhovnim kasacionim sudom, pa s obzirom na činjenicu da je taj postupak trajao samo tri meseca i da je odluka o izjavljenoj reviziji izrađena u razumnom roku, navodi predlagača ne utiču na drugačiju odluku o oceni osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud smatra da je pobijanom odlukom pravilno odbijen zahtev predlagača, pa je primenom člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić