U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 6966/20, kao neosnovan, sa sledećim obrazloženjem: da je predlagač 01.04.2020. godine podneo tužbu radi poništaja rešenja tuženog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije od 07.02.2020. godine, u pravnoj stvari ostvarivanja prava na novčanu naknadu za podsticaje u stočarstvu za 2014. godinu; da je osporeno rešenje doneto u izvršenju presude Upravnog suda U 17582/18 od 27.12.2019. godine i da je njime odbijena, kao neosnovana, žalba zbog ćutanja uprave od 23.06.2018. godine, koju je tužilac izjavio zbog nedonošenja rešenja od strane Uprave za agrarna plaćanja u izvršenju rešenja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije od 16.03.2018. godine; da je sud tužbu bez odlaganja, dana 12.06.2020. godine, dostavio na odgovor tuženom organu uz zahtev za dostavljanje svih spisa predmeta koji se odnose na predmet upravnog spora; da je tuženi 15.09.2020. godine dostavio odgovor na tužbu, ali bez traženih spisa, zbog čega je sud ponovio zahtev za dostavljanje spisa 28.05. i 29.11.2021. godine, kao i 05.04.2022. godine, po kome je tuženi postupio tek 25.05.2022. godine; da pre dostavljanja spisa nisu postojali uslovi za okončanje upravnog spora iz razloga koji se ne mogu pripisati u odgovornost suda; da predmet spora nije hitne prirode jer je tužba podneta u pravnoj stvari ostvarivanja prava na novčanu naknadu za podsticaje u stočarstvu, koja i pored subjektivnog značaja za podnosioca prigovora nema objektivni značaj koji bi zahtevao prioritetno odlučivanje; da postupak pred organom uprave predstavlja integralni deo odlučivanja u upravnoj stvari, ali da se Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega, ostvaruje zaštita prava u sudskom postupku.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio sudija Upravnog suda kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 6966/20 zbog okolnosti koje su navedene u ožalbenom rešenju, a koje su nesumnjivo morale dovesti do dužeg trajanja upravnog spora.

Vrhovni kasacioni sud je iz tužbe i odgovora na tužbu u predmetu Upravnog suda U 6966/20 utvrdio da se tužbom traži poništaj rešenja donetog u postupku ponavljanja upravnog postupka u kome je predlagaču utvrđeno pravo na podsticaje u stočarstvu za četiri kvalitetne priplodne mlečne krave u 2014. godini u iznosu od 80.000,00 dinara. Postupak za ponavljanje upravnog postupka po svojoj prirodi ne predstavlja sastavni deo ili nastavak ranije okončanog postupka, pa se u smislu povrede prava na suđenje u razumnom roku kao početak roka za utvrđivanje eventualne povrede prava ne može uzeti juli mesec 2014. godine, kako pogrešno smatra predlagač, već 08.11.2016. godine kada je predlagač podneo žalbu protiv rešenja od 04.10.2016. godine kojim je u ponovljenom postupku odbijen zahtev predlagača za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu. Nakon toga, predlagač je pred Upravnim sudom povodom iste upravne stvari pokrenuo 12 upravnih sporova, što je dovelo do tzv. „proceduralnog lavirinta“, te objektivno otežalo i usporilo postupanje Upravnog suda i organa uprave. Predlagaču se ne može osporiti pravo na korišćenje svih raspoloživih procesnih sredstava radi ostvarivanja postavljenog zahteva, ali se duže trajanje postupka koje je nastalo kao rezultat brojnih pravnih lekova koje je predlagač izjavio ne može pripisati ni u krivicu sudu.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u stavu prvom dispozitiva, odbio žalbu predlagača.

Vrhovni kasacioni sud je, u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić