U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda II-5U 21155/18 i R4 u 203/20 utvrđene su sledeće činjenice i okolnosti: da je predlagač, u svojstvu tužioca, dana 21.11.2018. godine, podneo Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja Žalbene komisije Vlade od 22.10.2018. godine, kojim je odbijena žalba predlagača izjavljena protiv rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave u Leskovcu od 14.09.2018. godine; da je navedenim prvostepenim rešenjem predlagač vraćen na rad nakon okončanja disciplinskog postupka, s tim da počev od 26.07.2018. godine bude raspoređen na radno mesto ... u Policiskoj stanici u ...; da tužbom u upravnom sporu, predlagač, kao tužilac, osporava rešenje Žalbene komisije Vlade zbog toga što smatra da njegovo raspoređivanje nije pravilno izvršeno i da mu pripada pravo na unapređenje; da je upravni spor okončan presudom od 03.09.2020. godine kojom je tužba uvažena i poništeno rešenje Žalbene komisije Vlade.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovoga slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u postupku pred Upravnim sudom u predmetu II-5U 21155/18 nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Naime, slučajevi koji, prema svim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, gde se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po prioritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud. U ovom konkretnom slučaju, predmet upravnog spora po zakonu nije hitan jer je predlagač nakon okončanja disciplinskog postupka vraćen na rad počev od 26.07.2018. godine, te je tužbom osporeno njegovo raspoređivanje na određeno radno mesto. Sudija izvestilac je odluku u predmetu doneo 03.09.2020. godine, prema redosledu prijema predmeta u sud, saglasno članu 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09 ... 16/18). Donošenje odluke po tužbi predlagača nakon podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na to da je prigovor ostvario svoju osnovnu svrhu jer je doveo do ubrzanja sudskog postupka.

Pored navedenog, treba imati u vidu da je u toku 2020. godine pet meseci postojala objektivna nemogućnost Upravnog suda da postupa u spornom predmetu – najpre zbog vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova. U toku vanrednog stanja koje je uvedeno 15. marta 2020. godine Odlukom o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 29/20) i ukinuto 06.05.2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 62/20), rad sudova je bio redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su takstativno navedeni u Zaključku. U toku postupka parlamentarnih izbora u Republici Srbiji 2020. godine, izborni sporovi koji su po zakonu naročito hitni morali su imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete.

Povodom žalbenog navoda da je Upravni sud prilikom donošenja ožalbenog rešenja propustio da ceni činjenicu da je postupak u ovoj upravnoj stvari otpočeo 2015. godine, Vrhovni kasacioni sud najpre konstatuje da je predlagač podneo prigovor zbog toga što je upravni spor u vreme njegovog podnošenja trajao godinu dana, a ne zbog celokupnog trajanja postupka. Na celokupno trajanje postupka predlagač prvi put ukazuje u žalbi, pri čemu pogrešno smatra da kao početak roka za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku treba uzeti 2015. godinu kada je udaljen iz službe zbog vođenja disciplinskog postupka. Upravni spor čije ubrzanje je predlagač tražio prigovorom nije vođen zbog njegovog udaljavanja iz službe, već povodom rešenja o vraćanju na rad nakon okončanja disciplinskog postupka, i to isključivo u pogledu radnog mesta na koje je raspoređen. Period koji je u konkretnom slučaju bitan za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku otpočeo je za predlagača oktobra 2018. godine kada je izjavio žalbu protiv prvostepenog rešenja o vraćanju na rad i raspoređivanju od 14.09.2018. godine. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ni celokupno trajanje postupka kraće od dve godine ne opravdava tvrdnju podnosioca da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, pa je primenom odredbe člana 18. stav. 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni kasacioni sud je, u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu neuspeh predlagača u postupku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić