Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' - međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05 i 7/05 ''Službeni glasnik RS'' - međunarodni ugovori br.12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda 7 U 20409/19, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se trajanje postupka od podnošenja tužbe (24.12.2019. godine) do podnošenja prigovora za ubrzavanje postupka (03.08.2020. godine) ne može smatrati nerazumno dugim periodom za odlučivanje koje bi dovelo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, posebno imajući u vidu da je sud preduzimao radnje u prethodnom postupku kako bi stvorio preduslov za odlučivanje po tužbi. Osim toga, navedeno je da je na dužinu upravnog spora uticalo i to što je podnosilac prigovora podneo sudu neurednu tužbu, zbog čega je bilo potrebno nalaganje njenog uređenja.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja koje su od značaja za donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Upravnog suda kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 20409/19. Naime, efikasno postupanje u upravnom sporu ne isključuje ocenu vremenskog aspekta upravnog postupka, koji predstavlja integralni deo postupka u kome se odlučuje o pravu predlagača. Po navodima predlagača, upravni postupak je otpočeo još 2010. godine podnošenjem zahteva i taj rok bi trebao da se uzima kao referentan prilikom odlučivanja o pravu na suđenje u razumnom roku. Međutim, Vrhovni kasacioni sud je, kao i Upravni sud, imao u vidu da je upravni postupak specifičan po tome što njegov tok u mnogome zavisi od aktivnosti stranke o čijem zahtevu se rešava. Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da je Evropski sud za ljudska prava u vezi sa propuštanjem nadležnog suda da u razumnom roku odluči o podnetom zahtevu iskazao stav da je podnosilac predstavke dužan da pokaže marljivost u poštovanju i izvršavanju proceduralnih zahteva koji su relevantni, da se uzdrži od bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka (presuda doneta u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije od 07. jula 1989. godine, stav 35, br. predstavke 11681/85). U odluci o dopuštenosti zahteva u predmetu Vera Štajcer protiv Hrvatske, broj predstavke 46279/99, Evropski sud za ljudska prava je istakao da je podnositeljka zahteva imala na raspolaganju pravna sredsttva koja bi joj omogućila da nastavi postupak pred Upravnim sudom, ali je to propustila da učini i da u tim okolnostima ona ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom.

Polazeći od navedene prakse Evropskog suda za ljudska prava, koju je prihvatio i Ustavni sud u postupcima po ustavnim žalbama (npr. u odlukama Už 3504/2013 od 23.12.2015. godine, Už 7539/2014 od 29.09.2016. godine i Už 5877/2015 od 20.09.2017. godine), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je postupak odlučivanja o zahtevu predlagača mogao trajati kraće da je predlagač najpre iskoristila pravo da podnese žalbu drugostepenom organu zbog nedonošenja odluke prvostepenog organa o njenom zahtevu od 11.11.2010. godine, a potom i tužbu zbog ćutanja administracije, odnosno zbog nepostupanja drugostepenog organa po njenoj žalbi. Budući da je predlagač tužbu zbog ćutanja administracije izjavila tek 24.12.2019. godine zbog nedonošenja rešenja po njenoj žalbi od 12.04.2018. godine zbog ćutanja administracije, a da je prigovor radi ubrzanja postupka podnela 03.08.2020. godine, Vrhovni kasacioni sud smatra da je pravilno odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka.

Osim navedenog, Vrhovni kasacioni sud ističe da prigovor radi ubrzavanja postupka, kao jedno od sredstava kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, ima prvenstveno preventivno dejstvo jer služi ubrzanju postupka, a zatim i kompezatorno dejstvo. Međutim, predlagač ni u prigovoru niti u žalbi nije zahtevala preduzimanje procesnih radnji kojima bi bio delotvorno ubrzan postupak u upravnom sporu, već je tražila samo utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i naknadu troškova postupka, čime se isključivo ostvaruje kompenzatorno dejstvo prigovora i žalbe, a što nije njihov jedini i osnovni cilj.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

V.f. predsednika suda

Dragomir Milojević, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić