U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda 2U 4646/19 i R4u 348/2020 utvrđene su sledeće činjenice i okolnosti: da je predlagač, u svojstvu tužioca, podneo dana 27.03.2019. godine Upravnom sudu tužbu protiv rešenja Republičkog geodetskog zavoda kojim je odbijena, kao neosnovana, njegova žalba izjavljena protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Stari grad od 20.03.2015. godine; da je navedenim prvostepenim rešenjem u listu nepokretnosti broj ... KO ..., na poslovnom prostoru broj ..., korisne površine 155,16 m2, u suterenu zgrade, na kome je kao nosilac prava upisano „...“ d.o.o. iz ..., dozvoljen upis zabeležbe hipotekarne prodaje, radi namirenja potraživanja obezbeđenog izvršnom vansudskom hipotekom, zasnovanom založnom izjavom Ov.br. .../... od 01.02.2010. godine, čime je hipotekarni poverilac ovlašćen da kada rešenje postane pravnosnažno, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana izdavanja rešenja, može prodati hipotekovanu nepokretnost i zabranu vlasniku hipotekovane nepokretnosti da istu proda, u korist HYPO-ALPE-ADRIA-BANK a.d. Beograd; da je tuženi organ, postupajući po zahtevu suda od 29.03.2019. godine, dana 05.06.2019. godine dostavio odgovor na tužbu sa spisima predmeta.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Upravni sud je ožalbenim rešenjem odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda 2U 4646/19 sa obrazloženjem da od momenta podnošenja tužbe 27.03.2019. godine do podnošenja prigovora 24.08.2020. godine nije protekao dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. U obrazloženju se, takođe, navodi da su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, u skladu sa obavezom propisanom članom 177. Sudskog poslovnika, pri čemu predmeti katastra ne spadaju u hitne predmete i ne zahtevaju prioritetno odlučivanje. Ukazuje se i na to da je u periodu od 15.03.2020. godine do 06.05.2020. godine na teritoriji Republike Srbije bilo proglašeno vanredno stanje, u kom periodu nije bilo moguće zakazivanje i održavanje sednica veća u predmetima Upravnog suda, a da su nakon toga sudije prioritetno morale da rešavaju izborne predmete, te da nije bilo objektivnih mogućnosti za postupanje u predmetu 2U 4646/19.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja koje su od značaja za donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Upravnog suda kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda 2U 4646/19. U ožalbenom rešenju razmotreni su svi bitni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja sudskog postupka u upravnom sporu u smislu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Predmet upravne stvari povodom koga je predlagač podneo tužbu u upravnom sporu, a koji se odnosi na upis zabeležbe hipotekarne prodaje u katastru nepokretnosti po zakonu se ne mora hitno rešavati, a predlagač nije ukazao na postojanje takvih okolnosti, niti je dostavio dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da se radi o predmetu koji zahteva prioritetno postupanje suda. S obzirom na to da je Upravni sud preopterećen velikim brojem nerešenih predmeta, taj sud, u skladu sa standardima izgrađenim u praksi Evropskog suda za ljudska prava, može odstupiti od obaveze rešavanja predmeta po redosledu prijema, koja je inače propisana članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ...39/16), samo u slučaju kada treba da reši predmete koji su po zakonu hitni ili imaju poseban značaj za stranke u postupku.

U žalbi se osnovano navodi da je u praksi Vrhovnog kasacionog suda izražen stav da postupak pokrenut pred upravnim organom i upravni spor povodom tog postupka predstavljaju integralnu celinu. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, a pored ostalog i celokupno trajanje postupka. Stoga, ukoliko stranka traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ukazujući na dugo trajanje postupka u celini, kao što je to u ovom slučaju učinio predlagač, ne sme se zanemariti trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. Međutim, mora se imati u vidu da dužina upravnog postupka u mnogome zavisi od aktivnosti stranke u tom postupku. U praksi Evropskog suda za ljudska prava se ističe da je podnosilac predstavke dužan da pokaže marljivost u poštovanju i izvršavanju proceduralnih zahteva koji su relevantni, da se uzdrži od bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka (standard izražen u stavu 35 presude Evropskog suda za ljudska prava od 07. jula 1989. godine u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, broj predstavke 11681/85). Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku, nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnetom drugostepenom organu, stranka po isteku toga roka može podneti tužbu zbog nedonošenja zahtevanog akta. U ovom konkretnom slučaju upravni postupak za upis zabeležbe hipotekarne prodaje u katastru nepokretnosti pokrenut je 12.11.2014. godine, ali ne po zahtevu predlagača. Predlagač je u postupak stupio podnošenjem žalbe protiv rešenje Službe za katastar nepokretnosti Stari grad od 20.03.2015. godine i nije podnosio tužbu zbog ćutanja uprave propisanu članom 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima iako o njegovoj žalbi nije odučeno četiri godine, već je tužbu u upravnom sporu podneo tek nakon donošenja drugostepenog rešenja 27.03.2019. godine. S obzirom na to da predlagač nije koristio zakonske mogućnosti za skraćivanje upravnog postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u prigovoru i žalbi predlagač neosnovano poziva na to da mu je pravo na pravično suđenje povređeno zbog dugog trajanja upravnog postupka.

Polazeći od izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić