U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda 4 U 4639/19 i R4 u 33/20 utvrđene su sledeće činjenice i okolnosti: da je Privredno društvo Robne kuće „GG“ dana 27.03.2019. godine podnelo Upravnom sudu tužbu protiv drugostepenog rešenja Ministarstva finansija Republike Srbije kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv delimičnog rešenja Agencije za restituciju, kojim se usvaja zahtev naslednika bivšeg vlasnika, ovde predlagača, da im se utvrdi pravo svojine na po 1/15 dela nacionalizovane nepokretne imovine u ... oduzete bivšem vlasniku DD; da je sud 08.05.2019. godine dostavio tužbu na odgovor tuženom drugostepenom organu i zainteresovanim licima, ovde predlagačima; da je tuženi dostavio odgovor na tužbu i spise predmeta 12.06.2019. godine, a da su zainteresovana lica dostavila odgovor na tužbu 30.05.2019. godine; da su zainteresovana lica, ovde predlagači, dana 27.01.2020. godine podnela prigovor radi ubrzavanja postupka zbog toga što je predmet vraćanja nepokretnost – zgrada koja zbog neodržavanja ubrzano propada.

Ožalbenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 4 U 4639/19 sa obrazloženjem da činjenična i pravna složenost predmeta opravdava dužinu postupka od dana podnošenja tužbe 27.03.2019. godine do dana podnošenja prigovora 27.01.2020. godine, te da će prema izjašnjenju postupajućeg sudije predmet biti rešen do kraja oktobra 2020. godine ili pre tog roka, zavisno od okončanja izbornog perioda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve kriterijume za ocenu da li je sudski rok u ovom slučaju razuman, koji su utvrđeni u citiranom članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dugogodišnjoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, kao i praksi Ustavnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, ovaj sud najpre konstatuje da se postupak u upravnom sporu koji teče pred Upravnim sudom u predmetu 4 U 4639/19 u objektivnom smislu ne može smatrati nerazumno dugim jer je od dana kada su predlagači, kao zainteresovana lica, stupili u upravni spor dostavljanjem odgovora na tužbu 30.05.2019. godine do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja tog postupka proteklo manje od osam meseci. Ovaj upravni spor svakako ima poseban značaj za predlagače jer se radi o postupku za povraćaj imovine koja je oduzeta njihovom pravnom prethodniku, a koja može biti oštećena zbog nemara sadašnjeg korisnika te imovine. Slučajevi koji imaju poseban značaj za predlagače zahtevaju da nadležni organi postupak vode marljivo i efikasno. U ovom konkretnom slučaju Agencija za restituciju je donošenjem delimičnog rešenja ubrzala postupak kako bi se u što kraćem roku pravnosnažno odlučilo o delu tužbenog zahteva predlagača koji je sazreo za odlučivanje. Upravni sud je odmah nakon prijema tužbe preduzeo radnje da se tužba dostavi na odgovor tuženom organu i predlagačima i da se pribave spisi predmeta upravnog organa, te da se na taj način obezbede prcesne pretpostavke za odlučivanje. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je zaključio Upravni sud u ožalbenom rešenju da se u ovom slučaju radi o predmetu koji je činjenično i pravno složen, jer njegovo rešavanje zahteva proučavanje obimne dokazne građe i održavanje usmene javne rasprave. Sledom navedenog, imajući u vidu ponašanje nadležnih organa i složenost predmeta, koji se, pored značaja spora za predlagače, takođe moraju uzeti u obzir prilikom ocene razumne dužine trajanja sudskog postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da za sada nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku u predmetu Upravnog suda 4 U 4639/19. Vrhovni kasacioni sud osnovano očekuje da će postupajući sudija navedeni predmet rešiti u što kraćem roku, a najkasnije do kraja oktobra 2020. godine, saglasno svome izjašnjenju.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva rešenja odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku.

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić