.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 39/2020
05.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ... ulica broj ..., čiji je punomoćnik Mladen Vlašić, advokat iz ..., ul. ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 16/20 od 11.03.2020. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je 05.08.2020. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka
R E Š E NJ E
ODBIJA SE žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Upravnog suda R4 u 16/20 od 11.03.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač AA je Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, podnela žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 16/20 od 11.03.2020. godine, kojim je odbijen njen prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda I-7U 7152/18, kao neosnovan.
Predlagač u žalbi navodi da je postupak pokrenut pred prvostepenim organom 15.08.2016. godine, a da Upravni spor koji je započeo 01.08.2018. godine ni posle jedne godine pet meseci i 14 dana nije okončan. Ističe da prema praksi Vrhovnog kasacionog suda i Evropskog suda za ljudska prava u prioritetne predmete spadaju slučajevi podnosioca poodmaklog životnog doba, ali u ožalbenom rešenju nisu navedene činjenice da je predlagač AA ušla u 80. godinu života i da je lošeg zdravstvenog stanja. Takođe, ističe da predmet nije činjenično i pravno složen, te da nije bilo kašnjenja prouzrokovanih ponašanjem predlagača koja bi doprinela dužini trajanja postupka. Predlaže da sud usvoji žalbu predlagača, utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloži postupajućem sudiji preduzimanje procesnih radnji koje će delotvorno ubrzati postupak i obaveže Republiku Srbiju da predlagaču nadoknadi opredeljene troškove postupka.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana.
O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda I-7U 7152/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da od dana podnošenja tužbe 24.04.2018. godine do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka 14.01.2020. godine nije protekao toliko dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Navodi se da predmet spora nije statusne prirode, što bi iziskivalo naročitu hitnost u postupanju, budući da je osporenim rešenjem odbijena žalba tužilje, ovde predlagača, izjavljena na rad organa Grada Kraljeva i Gradske uprave Kraljeva u građevinskom predmetu. Posebno se ukazuje na obavezu suda da predmete rešava prema redosledu prijema u skladu sa članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09 .... 39/16).
Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda I-7U 7152/18. Naime, poštovanje redosleda rešavanja predmeta je obaveza koju ne propisuje samo član 177. Sudskog poslovnika, već je ona propisana i članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se u sudu koji je preopterećen nerešenim predmetima, kao što je Upravni sud, od rešavanja predmeta prema redosledu prijema u sud odstupi kada su u pitanju predmeti koji se moraju prioritetno rešavati.
Postoje sudski predmeti koji zahtevaju prioritetno rešavanje zbog nekog ličnog svojstva podnosioca. Takvi su npr. predmeti u kojima su podnosioci u poodmaklom životnom dobu, lica sa invaliditetom, lica potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti i sl. U ovom konkretnom slučaju, u tužbi kojom je pokrenut upravni spor nije navedeno da se predlagač AA nalazi u poodmaklom životnom dobu i da je lošeg zdravstvenog stanja, pa u nedostatku ovih činjenica predmetu nije ni mogao biti dat prioritetni značaj, već je sudija izvestilac, nakon okončanja prethodnog postupka u kome su pribavljeni odgovor na tužbu i spisi od tuženog organa, predmet stavio u red za rešavanje prema redosledu prijema. Međutim, nakon upoznavanja sa sadržinom prigovora u kome su navedene godine života i zdravstveno stanje predlagača, sudija izvestilac je uzela predmet u rad i 13.05.2020. godine doneta je presuda kojom je tužba uvažena i poništen osporeni akt Gradskog veća grada Kraljeva od 03.03.2017. godine. Na taj način prigovor je ostvario svoju osnovnu svrhu koja se ogleda u delotvornom ubrzanju sudskog postupka.
Pored toga, treba imati u vidu da je 15. marta 2020. godine doneta odluka o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 29/20), koje je ukinuto 06. maja 2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 62/20). Rad sudova u toku trajanja vanrednog stanja je redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj 115-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su takstativno navedeni u Zaključku. Dakle, postupak u predmetu Upravnog suda I-7U 7152/18 je pravnosnažno okončan nedelju dana nakon ukidanja vanrednog stanja i uspostavljanja redovnog rada sudova.
Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.
Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspela u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Pouka o pravnom leku:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
