.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 67/2020
15.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., naselje ... broj ..., čiji je punomoćnik Nađa Milutinović, advokat iz ..., ulica ... broj ..., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 115/20 od 15.06.2020. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 15.09.2020. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka
R E Š E NJ E
I ŽALBA SE UVAŽAVA i PREINAČUJE rešenje Upravnog suda R4 u 115/20 od 15.06.2020. godine, tako što se:
Usvaja prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 16U 17735/18.
Nalaže se sudiji izvestiocu u predmetu Upravnog suda 16U 17735/18 da, u roku od tri meseca od dana dostavljanja ovog rešenja Upravnom sudu, preduzme radnje radi pravnosnažnog okončanja postupka u navedenom predmetu, kao i da, u roku od 30 dana po isteku prethodno navedenog roka, obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim radnjama.
Obavezuje se Republika Srbija da predlagaču na ime troškova po prigovoru isplati iznos od 6.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.
II OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 115/20 od 15.06.2020. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 16U 17735/18, kao neosnovan. Ožalbenim rešenjem odbijen je i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.
Predlagač u žalbi ističe da postupak pred Upravnim sudom traje godinu dana i devet meseci, da je od dana dostavljanja odgovora na tužbu i spisa predmeta tuženog organa proteklo godinu dana i sedam meseci, da se predlagač već dva puta obraćao sudu prigovorima radi ubrzavanja postupka (01.10.2019. i 21.05.2020. godine), ali su prigovori odbijeni kao neosnovani, a sud nije preduzeo bilo kakve radnje u postupku. Smatra da je u ožalbenom rešenju sud pogrešno ocenio da postupak u upravnom sporu nije hitan, s obzirom na to da se radi o sporu povodom zasnivanja radnog odnosa koji je za predlagača od posebnog značaja, jer je primoran da kao pravnik obavlja povremene i privremene poslove van svoje struke. Ukazuje na to da je njegov prvi prigovor radi ubrzavanja postupka odbijen sa obrazloženjem da će usmena javna rasprava u predmetu biti zakazana do kraja 2019. godine, što nije učinjeno. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji njegovu žalbu i donese odluku kojom će naložiti Upravnom sudu da upravni spor u predmetu U 17735/18 okonča u razumnom roku i da predlagaču nadoknadi opredeljene troškove postupka.
Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.
O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), utvrđeno je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača podnet radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 16U 17735/18, sa obrazloženjem da se dosadašnje trajanje postupka, od podnošenja tužbe 27.09.2018. godine do izjavljivanja prigovora 21.05.2020. godine, ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku, jer ne postoji neaktivnost suda u postupanju imajući u vidu da je na zahtev suda od 23.10.2018. godine tužena Žalbena komisija dana 16.11.2018. godine dostavila odgovor na tužbu sa spisima predmeta. Po nalaženju Upravnog suda postupak po konkursu za prijem u radni odnos nije hitan, a podnosilac prigovora nije dostavio dokaze iz kojih proizlazi da je rešavanje ovog spora za njega od posebnog značaja.
Polazeći od razloga na kojima je zasnovano ožalbeno rešenje i navoda žalbe kojima se ti razlozi osporavaju, Vrhovni kasacioni sud je prilikom ocene da li je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku posebno cenio dva kriterijuma propisana članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku - postupanje suda i značaj predmeta suđenja za predlagača.
Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je odmah nakon podnošenja tužbe predlagača, kao tužioca, dopisom od 23.10.2018. godine, Upravni sud tražio od tužene Žalbene komisije dostavu odgovora na tužbu sa spisima predmeta. Žalbena komisija je postupila po zahtevu 16.11.2018. godine, ali od tada sud nije preduzeo ni jednu drugu radnju u postupku, iako je prigovor predlagača od 01.10.2019. godine odbijen, pored ostalog, i zbog izjašnjenja sudije izvestioca da je neophodno održavanje usmene javne rasprave koja će biti zakazana do kraja 2019. godine. Rasprava do sada nije zakazana, a, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, konkursna dokumentacija u spisima tužene Žalbene komisije Grada Valjeva koja je dostavljena sudu uz odgovor na tužbu nije kompletna i ne omogućava održavanje rasprave (u spisima nema dokaza koje su učesnici konkursa dostavili uz prijave na konkurs, niti dokaza o načinu na koji je sproveden izborni postupak i vrednovanje odgovora na pitanja nakon obavljenog usmenog razgovora sa kandidatima). Iz navedenog proizlazi da u periodu trajanja upravnog spora od skoro dve godine još uvek nisu obezbeđeni svi neophodni procesni uslovi za održavanje usmene javne rasprave pred sudom i donošenje odluke o podnetoj tužbi.
Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ožalbenom rešenju nisu sa dovoljnom pažnjom ocenjeni navodi iz prigovora radi ubrzavanja postupka koji se odnose na značaj postupka za predlagača. Naime, predlagač je istakao da je zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme za njega od egzistencijalnog i vitalnog značaja kako bi zadovoljio osnovne životne potrebe. Postupci o statusnim pitanjima u oblasti rada (zasnivanja i prestanka radnog odnosa, suspenzije i sl.) moraju se rešavati sa posebnom ekspeditivnošću ako se odnose na profesionalni status stranaka, a samim tim i na pitanja koja su za njih od egzistencijalnog značaja.
Imajući u vidu sve izloženo Vrhovni kasacioni sud je, nakon sprovedenog ispitnog postupka, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 16U 17735/18.
Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen i u kome nije zakazana javna rasprava, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za preduzimanje radnji u cilju pravnosnažnog okončanja postupka, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodno primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a visina troškova utvrđena je prema Tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.
Sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Pouka o pravnom leku.
Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
