U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda II- 1 U 10021/18 i R4 u 104/2020 utvrđeno je da je AA iz ... (ovde predlagač) dana 08.06.2018. godine podnela Upravnom sudu tužbu protiv Žalbene komisije opštine Vlasotince, radi poništaja rešenja Ž.K. br. 4/18 od 07.05.2018. godine, u predmetu iz radnog odnosa. Osporenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđeno rešenje načelnika Opštinske uprave opštine Vlasotince od 21.03.2018. godine, kojim je utvrđeno da je tužilja, zaposlena na radnom mestu poslovi ... pri Odeljenju za ..., odgovorna što je u periodu od 01.05.2017. do 30.06.2017. godine imala više kašnjenja na posao, čime je nesumnjivo izvršila lakšu povredu dužnosti iz radnog odnosa iz člana 137. stav 1. tačka 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/16) i člana 6. stav 1. tačka 1. Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti i odgovornosti za štetu od 26.04.2017. godine, pa joj je za navedenu povredu radne dužnosti izrečena disciplinska mera - novčana kazna u iznosu od 20% osnovne plate, isplaćene za mesec u kome je novčana kazna izrečena. Postupajući po zahtevu Upravnog suda od 10.10.2018. godine tužena je dostavila odgovor na tužbu i spise predmeta dana 15.10.2018. godine. Sudija izvestilac u predmetu Upravnog suda II- 1 U 10021/18 je dostavila izjašnjenje dana 22.05.2020. godine, u kome je navela da će predmet biti rešen po redosledu rešavanja predmeta u sudu, s obzirom da se ne radi o hitnom predmetu i to nakon okončanja parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora u Republici Srbiji, koji su po svojoj prirodi naročito hitni i zahtevaju odlučivanje u vrlo kratkom roku.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda II- 1 U 10021/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da je sud nakon prijema tužbe preduzimao radnje u postupku, a da se nepostupanje suda u periodu od dostavljanja odgovora na tužbu od strane tužene 15.10.2018. godine do podnošenja prigovora 11.05.2020. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navod žalbe da je povredu prava na suđenje u razumnom roku trebalo utvrditi zbog dugog trajanja upravnog spora, ali nalazi da je u ovom slučaju taj navod neosnovan. Naime, upravni postupak je pokrenut 21.03.2018. godine i zajedno sa upravnim sporom traje dve godine i četiri meseca. Dužina trajanja postupka je jedna od činjenica na osnovu koje se odlučuje o prigovoru za ubrzanje postupka i nju ovaj sud smatra ključnom za odluku o prigovoru. Pravilna primena pravnog standarda suđenja u razumnom roku podrazumeva utvrđivanje skupa činjenica (složenost činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje podnosioca zahteva i državnih organa itd.) među kojima ključni značaj ima činjenica dužine trajanja celokupnog postupka. U konkretnom slučaju predmet ocene su oba postupka (upravni i sudski) i pošto oni, integralno posmatrano, ne traju nerazumno dugo, nema razloga da se za sad utvrđuje povreda prava na suđenje u razumnom roku i da se nalaže mera za ubrzanje postupka. Prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. presude Evropskog suda za ljudska prava od 08.12.1983. godine u predmetu Preto i dr. Protiv Italije, broj predstavke 7984/77).

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud konstatuje da se prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, koje prihvata i ovaj sud, radni sporovi moraju rešavati sa posebnom ekspeditivnošću ukoliko se odnose na prestanak radnog odnosa, isplatu zarade ili radni i profesionalni status podnosioca koji dovodi do njegove egzistencijalne ugroženosti. Upravni sud je u ožalbenom rešenju pravilno ocenio da predmet upravnog spora nije hitne prirode iako se radi o sporu iz radnog odnosa, jer predlagač tužbom osporava rešenje kojim je predlagaču izrečena novčana kazna zbog lakše povrede radne dužnosti iz radnog odnosa, a predlagač AA uz prigovor nije dostavila dokaze iz kojih proizlazi njena finansijska ugroženost uzrokovana dosadašnjim trajanjem postupka.

Rad sudova je za vreme vanrednog stanja redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva br. 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su taksativno navedeni u Zaključku. Nakon ukidanja vanrednog stanja, održani su republički i lokalni izbori i sve sudije Upravnog suda su angažovane na rešavanju izbornih predmeta koji su po zakonu naročito hitni, pa se nepostupanje suda u tom periodu može smatrati opravdanim. Sudija izvestilac u predmetu Upravnog suda II- 1 U 10021/18 je u svom izjašnjenju povodom podnetog prigovora navela da će raspravu u predmetu zakazati nakon okončanja izbornog postupka, čime je podneti prigovor već proizveo efekte i bez nalaganja preduzimanja procesnih radnji za ubrzanje postupka.

Imajući u vidu da se, na osnovu izjašnjenja sudije izvestioca, osnovano može očekivati da će rasprava u predmetu Upravnog suda II- 1 U 10021/18 biti zakazana u kratkom roku, kao i sve ostale razloge navedene u ovom obrazloženju, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

V.f. predsednika

Vrhovnog kasacionog suda

Dragomir Milojević, s.r.

 

 

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić