.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 71/2020
03.08.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ul. ..., čiji je punomoćnik Jelena Kovanović, advokat iz ..., ul. ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 94/20 od 18.06.2020. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je 03.08.2020. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka
R E Š E NJ E
ODBIJA SE žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Upravnog suda R4 u 94/20 od 18.06.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač AA je 03.07.2020. godine podnela Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 94/20 od 18.06.2020. godine, kojim je odbijen njen prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 5U 5941/19, kao neosnovan. Predlagač AA smatra da je u Upravnom sporu koji teče pred Upravnim sudom u predmetu 5U 5941/19 povređeno njeno pravo na suđenje u razumnom roku zbog toga što je sud u periodu od godinu dana preduzeo samo jednu radnju u postupku, a to je dostavljanje tužbe tuženom na odgovor. Ističe da je tužba u upravnom sporu podneta zbog ćutanja uprave, te da sud u ožalbenom rešenju nije smeo zanemariti trajanje upravnog postuka koji je prethodio podnošenju tužbe. Predlaže da sud preinači ožalbeno rešenje, usvoji prigovor predlagača, naloži postupajućem sudiji preduzimanje radnji kojima će ubrzati postupak, kao i da obaveže Republiku Srbiju da predlagaču nadoknadi opredeljene troškove postupka. Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana. O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke. Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 5U 5941/19, kao neosnovan, sa obrazloženjem da od dana podnošenja tužbe 12.04.2019. godine do dana podnošenja prigovora 29.04.2020. godine nije protekao toliko dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu taj period nije pratila neaktivnosti suda, koji je tužbu dostavio na odgovor tuženom. Upravni sud je uzeo u obzir i okolnost da su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, u skladu sa obavezom propisanom člana 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09... 39/16).
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nesumnjivo je da postoji interes predlagača AA da o njenoj tužbi bude odlučeno za što kraće vreme, ali je Upravni sud pravilno ocenio da se ne radi o predmetu koji zahteva prioritetno i hitno odlučivanje s obzirom na to da su predmet spora troškovi upravnog postupka. Kako predmet spora nije statusne prirode i kako njegovo rešavanje zakonom nije predviđeno kao hitno, on spada u grupu predmeta koje treba rešavati prema redosledu prijema. Poštovanje redosleda rešavanja predmeta je obaveza koju ne propisuje samo član 177. Sudskog poslovnika, već je ona propisana i članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se u sudu koji je preopterećen nerešenim predmetima (kao što je Upravni sud), od rešavanja predmeta prema redosledu prijema u sud odstupi kada su u pitanju predmeti koji se moraju prioritetno rešavati, ali predmet predlagača ne spada u tu grupu. Predlagač svoje stanovište u povredi prava na suđenje u razumnom roku u žalbi zasniva na dugom trajanju upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe zbog ćutanja uprave u upravnom sporu. Povodom ovog žalbenog navoda, Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da je prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, koje u svojoj praksi primenjuju Vrhovni kasacioni sud i Ustavni sud, podnosilac predstavke dužan da pokaže marljivost u poštovanju i izvršavanja proceduralnih zahteva koji su relevantni, da se uzdrži od bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka (standard izražen u stavu 35. presude Evropskog suda za ljudska prava od 07. jula 1989. godine u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, broj predstavke 11681/85).
Saglasno odredbama čl. 15. i 19. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), predlagač AA je imala pravo da podnese tužbu zbog ćutanja uprave ako drugostepeni organ nije doneo rešenje po njenoj žalbi u roku od 60 dana od dana prijema žalbe, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke. U konkretnom slučaju, žalba je izjavljena 21.09.2017. godine, a predlagač AA je tužbu zbog ćutanja u prave podnela tek 12.04.2019. godine. U situaciji kada procesnopravna sredstva zbog ćutanja uprave nisu korišćena blagovremeno, predlagač ne može prigovarati dužini postupka pred upravnim organom (vidi: Odluku Ustavnog suda Už-10032/2013 od 14. aprila 2016. godine). Vrhovni kasacioni sud na kraju primećuje da je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka podnet u toku trajanja vanrednog stanja kada je rad sudova bio redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su taksativno navedeni u Zaključku i kada je Upravni sud bio objektivno sprečen da preduzima sve redovne aktivnosti u predmetima. U situaciji kada je zbog pojave zarazne bolesti dovedeno u pitanje ne samo zdravlje stanovništva, već i normalno odvijanje života u državi, uključujući funkcionisanje njenih institucija (državnih organa i javnih službi) i privrednih subjekata, predlagač ne može osnovano očekivati da će podnošenje prigovora moći da dovede do delotvornog ubrzanja sudskog postupka čiji je predmet isplata umanjenog iznosa penzije na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzije.
Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.
Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Pouka o pravnom leku:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
