O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda 27 U 19225/17 i R4 u 126/2020 utvrđene su sledeće činjenice i okolnosti: da je predlagač 18.12.2017. godine podneo Upravnom sudu tužbu protiv tuženog Prvog osnovnog suda u Beogradu, koju je dopunio 26.12.2017. godine; da je rešenjem Upravnog suda od 12.03.2018. godine naloženo predlagaču, kao tužiocu, da u roku od 15 dana uredi tužbu; da je postupajući po nalogu suda predlagač dostavio podnesak od 11.04.2018. godine u kome je naveo da tužbu podnosi protiv Apelacionog suda u Beogradu radi poništaja zaključka Su br. VI 2515/17 od 01.11.2017. godine, Višeg suda u Beogradu radi poništaja zaključka Su br. VI 444/17 od 26.09.2017. godine, s tim da se inicijalna pritužba odnosi na rad i postupanje Prvog osnovnog suda u Beogradu; da je predlagač 07.11.2018. godine dostavio dopunu tužbe sa 20 priloga; da je Upravni sud dopisima od 06.11.2019. godine i 10.03.2020. godine od Apelacionog suda u Beogradu tražio dostavljanje spisa i odgovora na tužbu po kojima nije postupljeno.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja koje su od značaja za donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Upravnog suda kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda 27 U 19225/17. U ožalbenom rešenju razmotreni su svi bitni činioci koji utiču na ocenu dužine trajanja upravno-sudskog postupka u smislu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Predlagač je podneo tužbu Upravnom sudu 18.12.2017. godine sa dopunom od 26.12.2017. godine, koja je odmah uzeta u rad i predlagaču, kao tužiocu, već 12.03.2018. godine naloženo da tužbu uredi. Podnesak o uređenju tužbe dostavljen je sudu 11.04.2018. godine, a nova dopuna tužbe sa 20 priloga dostavljena je sudu 07.11.2018. godine. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je dopuna tužbe u toku upravnog postupka dozvoljena u kontekstu korišćenja svih raspoloživih procesnih sredstava u cilju ostvarivanja postavljenih zahteva koji su predmet upravnog spora (vidi: presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Sokolov protiv Rusije, broj 3734/02 od 22.09.2005. godine, stav 37, koristi se prednošću izvora koje u domaćem pravu ima na raspalaganju u odbrani svojih interesa). Međutim, po nalaženju ovog suda, duže trajanje postupka koje je nastalo kao rezultat podnošenja najpre neuredne tužbe od strane predlagača, a zatim i dopune tužbe, ne može se smatrati prekoračenjem rokova za koje odgovornost snosi sud.

Predlagač je u periodu od godinu i po dana četiri puta podnosio prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 27 U 19225/17. Vrhovni kasacioni sud nalazi da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku može da uživa podnosilac ustavne žalbe koji u postupku čije trajanje osporava pokazuje jasan interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ali, u konkretnom slučaju, izjavljivanje prigovora radi ubrzavanja postupka u kratkim vremenskim razmacima, a zatim i žalbi protiv rešenja Upravnog suda kojima su prigovori odbijeni, dovelo je do tzv. „proceduralnog lavirinta“, jer su u postupcima po žalbama predlagača spisi predmeta Upravnog suda 27 U 19225/17 morali biti dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu na uvid, što je u velikoj meri onemogućilo sudiju izvestioca u navedenom predmetu da preduzme sve neophodne radnje radi pravnosnažnog okončanja upravnog spora. Duže trajanja postupka koje je nastalo kao rezultat ovakvog ponašanja predlagača ne može se staviti na teret predlagaču, ali se ne može pripisati ni Upravnom sudu. Na osnovu izjašnjenja sudije izvestioca u predmetu Upravnog suda 27 U 19225/17 može se zaključiti da će odlučiti o podnetoj tužbi odmah nakon dostavljanja spisa predmeta Apelacionog suda u Beogradu i vraćanja spisa Upravnog suda iz Vrhovnog kasacionog suda.

Prilikom ocene da u predmetnom upravnom sporu nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u toku 2020. godine postojala objektivna nemogućnost suda da u periodu od pet meseci postupa u spornom predmetu - najpre za vreme vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova koji su po zakonu naročito hitni i moraju imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete. Povreda prava na suđenje u razumnom roku može se utvrditi samo u slučaju neopravdanih dužih perioda neaktivnosti u radu suda, koji, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u predmetnom postupku ne postoje.

Povodom ukazivanja predlagača na rok za rešavanje predmeta propisan članom 237. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, Vrhovni kasacioni sud konstatuje da se Zakonom o opštem upravnom postupku propisuju pravila po kojima su dužni da postupaju državni organi u upravnom postupku, dok je postupanje sudova u upravnim sporovima uređeno odredbama Zakona o upravnim sporovima kojima nije propisan rok za donošenje odluke o tužbi.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odbio žalbu predlagača odlučivši kao u izreci.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić