Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca S.g. DOO iz B., koga zastupa V.G., advokat iz B., protiv tuženog R.R. iz R., koga zastupa V.K., advokat iz B., radi utvrđenja ništavosti ugovora, odlučujući o sukobu stvarne nadležnosti između Privrednog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, u sednici veća održanoj dana 03.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Za postupanje u ovoj parnici stvarno je NADLEŽAN Viši sud u Beogradu.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem P 561/14 od 19.10.2015. godine Viši sud u Beogradu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetu i po pravnosnažnosti rešenja spise dostavio Privrednom sudu u Beogradu.

Privredni sud u Beogradu nije prihvatio nadležnost i aktom P 7025/15 od 07.12.2015. godine istakao je sukob nadležnosti.

Rešavajući istaknuti sukob nadležnosti na osnovu člana 20. stav 2. Zakona o parničnom postupku i 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da je u ovoj parnici za postupanje stvarno nadležan Viši sud u Beogradu.

Tužba u ovom postupku je podneta Drugom osnovnom sudu (koji je dostavio predmet na nadležnost Višem sudu u Beogradu) radi utvrđenja ništavosti ugovora o pristupanju dugu, zaključenog između pravnog prethodnika tužioca Društva za intelektualne usluge P.e.i. DOO iz B. i tuženog R.R. dana 21.04.2009. godine. Osporenim ugovorom je navedeno da je imovina i kapital društva A.p. DOO i društva dužnika R. DOO preseljena preko društva M. DOO, G. DOO, B. DOO, A.g. DOO i drugih pravnih lica u društvo P.– e.i. DOO koji je na taj način stekao imovinu i kapital poverioca R.R. prema sudskoj odluci 3R 821/05 od 04.08.2005. godine Trećeg opštinskog suda u Beogradu. P.-e.i. DOO kao treće lice je pristupilo dugu dužnika A.p. DOO od 1.108.990.062,98 dinara. Prema poravnanju, zaključenom pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu 3R 821/05 dana 04.08.2005. godine pored ostalog A.p. DOO iz B. se obavezao da na ime izvršenja ugovorne obaveze iz ugovora o utvrđivanju i ustupanju potraživanja isplati R.R. iznos od 1.108.990.062,98 dinara sa kamatom. U parnici tužilac osporava da je imovina A.p. DOO prešla u imovinu pravnog prethodnika tužioca i da uopšte postoji pravni osnov za pristup tužioca dugu a tuženi osporava tužbeni zahtev ističući da je bio „faktički vlasnik“ pravnog prethodnika tužioca. U spisima nema pismenih dokaza da tuženi spada u krug lica sa posebnim dužnostima prema društvu – tužiocu shodno članu 61. Zakona o privrednim društvima.

Kod ovakvog stanja Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da se radi o sporu između privrednog subjekta i fizičkog lica, da je predmet parnice ocena punovažnosti ugovora zaključenog između privrednog subjekta i fizičkog lica i da u parnici nije sporno da tuženi nema status osnivača, člana ili direktora društva – tužioca, niti je taj status imao u vreme zaključenja osporenog ugovora prema pravnom prethodniku tužioca. Stoga predmet ove parnice ne proizlazi iz primene Zakona o privrednim društvima niti je osporeni ugovor zaključen u obavljanju privredne delatnosti privrednog subjekta, kao jedne od ugovornih strana i nema zakonskih uslova iz člana 25. Zakona o uređenju sudova za nadležnost privrednog suda već je Viši sud u Beogradu stvarno nadležan za postupanje u ovoj parnici na osnovu člana 23. stav 1. tačka 7. istog zakona.

Sa iznetih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 20. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća–sudija

Milomir Nikolić,s.r.