Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u vanparničnom postupku predlagača Z.M. iz R., čiji je punomoćnik M. Đ. V., advokat iz Z., povodom zahteva radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, u sednici održanoj 21.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača Z.M. iz R., kojim je traženo da se utvrdi da je u postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu Gž1 4680/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da se naloži Apelacionom sudu u Novom Sadu da u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 30 dana odluči o žalbi protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P 9978/03 od 20.02.2008. godine i da se predlagaču na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku dosudi iznos od 365.000,00 dinara, kao i troškovi povodom ovog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač Z.M. je podneo 24.09.2015. godine Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Gž1 4680/10. U zahtevu se, pored ostalog, navodi da je predlagač u svojstvu tužioca podneo 19.12.2013. godine tužbu pred Opštinskim sudom u Novom Sadu protiv tuženog S. Kompanija za proizvodnju, promet i usluge AD V., radi vraćanja na rad i naknade materijalne štete. Predlagač je u zahtevu tražio da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se naloži Apelacionom sudu u Novom Sadu da u najkraćem mogućem roku, ali ne dužem od 30 dana odluči o žalbi protiv presude Opštinskog suda u Novom Sadu P 9978/13 od 20.02.2008. godine i da se predlagaču na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku dosudi iznos od 365.000,00 dinara, kao i troškovi povodom ovog postupka.

Postupajući po zahtevu predlagača u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' br. 116/08, .... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je pribavio spise Apelacionog suda u Novom Sadu GŽ 1 106/10 i Gž1 4680/10 i utvrdio sledeće: Republika Srbija Opštinski sud u Novom Sadu je doneo presudu br. P 9978/13 dana 20.02.2008. godine, kojom je, stavom prvim izreke, odbacio kao neblagovremen primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac M.Z., ovde predlagač, tražio da ga tuženi – S. Kompanija za proizvodnju, promet i usluge AD V., vrati na radno mesto referenta magacinskog poslovanja u magacinu u N.S., ili na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da je u radnom odnosu kod tuženog od 24.05.2002. godine, na poslovima referenta magacinskog poslovanja, što je tuženi dužan da prizna na osnovu ove presude. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za period od 24.05.godine – 08.06.2002. godine iznos od 11.993,82 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2008. godine pa do isplate, te da mu naknadi troškove ovog postupka u iznosu od 13.950,00 dinara u roku od 8 dana. Stavom četvrtim izreke, odbijen je višak tužbenog zahteva u odnosu na zahtev za naknadu materijalne štete kojim je tužilac tražio da mu tuženi isplati iznos od 705.916,26 dinara na ime naknade materijalne štete zbog izgubljene zarade za period od 24.05.2002. godine do 07.04.2005. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.01.2008. godine pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tužioca za dosuđivanje zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka, počev od dana presuđenja. Protiv navedene presude tužilac je izjavio žalbu 11.04.2008. godine. Spisi predmeta prosleđeni su Okružnom sudu u Novom Sadu dana 12.05.2008. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 106/10 od 13.04.2010. godine odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijeni eventualni tužbeni zahtev, višak zahteva za naknadu materijalne štete i zahtev za dosuđenje zakonske zatezne kamate na troškove postupka, kao i u delu u kome je tužba u pogledu primarnog tužbenog zahteva odbačena kao neblagovremena. Protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 106/10 od 13.04.2010. godine tužilac je blagovremeno izjavio reviziju 06.07.2010. godine. Spisi su predati Vrhovnom kasacionom sudu 17.10.2011. godine. Vrhovni kasacioni sud je doneo presudu Rev2 1915/10 dana 23.06.2011. godine kojim je odbio kao neosnovanu reviziju tužioca izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 106/10 od 13.04.2010. godine. U međuvremenu predmet je greškom zaveden pod novi br. Gž1 4680/10 kod Apelacionog suda u Novom Sadu, te je 01.09.2010. godine zakazana rasprava pred većem Apelacionog suda u Novom Sadu za dan 21.09.2010. godine, koje ročište za glavnu raspravu je održano i glavna rasprava je zaključena i konstatovano je da će se odluka dostaviti pismeno. Nakon toga, utvrđeno je da je predmet greškom dobio novi broj i spis Gž1 4680/10 je poslat Vrhovnom kasacionom sudu.

Odredbom člana 8a. stav Zakona o uređenju sudova je propisano da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Prema stavu 2. zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti i naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Prema članu 8b stav 1. istog zakona, ako neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan, može odrediti privremenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Iz prethodno citirane odredbe člana 8b jasno proizlazi da se zahtev za povredu prava na suđenje u razumnom roku može podneti sudu samo ako postupak nije pravosnažno okončan u kom slučaju će neposredno viši sud, kad utvrdi povredu prava, odrediti rok u kome će postupajući sud, okončati postupak i preduzeti druge mere zakonom predviđene.

U konkretnom slučaju parnični postupak u kome predlagač, kao tužilac, traži da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, pravnosnažno je okončan i to pre podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 106/10 dana 13.04.2010. godine, a zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnet je 24.09.2015. godine.

U situaciji kada je postupak pravosnažno okončan pred sudom, predlagač ne može više tražiti od suda da utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, niti naknadu za povredu tog prava, jer takav zahtev nije dozvoljen. Svrha zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je da se ubrza postupak i odredi primerena naknada kao vid satisfakcije, ukoliko se utvrdi da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Bez uticaja je činjenica da je predmet koji se nalazio u Apelacionom sudu u Novom Sadu pod br. Gž1 106/10 radi odlučivanja po žalbi tužioca izjavljenoj 11.04.2008. godine greškom ponovo zaveden pod brojem Gž1 4680/10 i što je pod tim brojem održana i zaključena rasprava pred drugostepenim sudom 21.09.2010. godine i određeno da će se doneti pismena odluka. Bitno je to što je u vreme održavanja te rasprave, o žalbi tužioca već bilo odlučeno presudom Gž.1 106/10 od 13.04.2010.godine i što je revizija izjavljena protiv te presude odbijena. Na taj način parnični postupak po tužbi ovde predlagača je okončan.Predlagač ne može da zahteva da se o žalbi ponovo odlučuje samo zato što je greškom predmet dva puta zaveden u drugostepenom sudu i da zahteva utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku i nalaganje ubrzanja postupka u predmetu koji je pravosnažno okončan još 13.04.2010.godine.

Na osnovu člana 8a i 8v Zakona o uređenju sudova i člana 18. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.