U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca A.J. iz P., čiji je punomoćnik B.V., advokat u N.S., protiv tuženog S.o. A.D. iz B., čpiji je punomoćnik N.B., advokat u N.S., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu broj Gž 2783/13 od 22.11.2013. godine, u sednici veća 03.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu broj Gž 2783/13 od 22.11.2013. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Kragujevcu broj Gž 2783/13 od 22.11.2013. godine, tako što se ODBIJA žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Novom Sadu broj P 8691/2011 od 28.08.2012. godine, kojom je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled umanjenja životne aktivnosti isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamtom počev od 28.08.2012. godine pa do isplate, u roku od osam dana.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu je presudom broj P 8691/2011 od 28.08.2012. godine, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezao tuženog da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 120.000,00 dinara, i to: na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 100.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 10.000,00 dinara i na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 10.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 28.08.2012. godine pa do isplate, sve u roku od osam dana. Preko ukupno dosuđenog iznosa od 120.000,00 dinara, pa do traženog iznosa od 220.000,00 dinara, tužbeni zahtev tužioca je odbijen. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 74.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate u roku od osam dana. Tužilac je oslobođen plaćanja sudskih taksi.

Viši sud u Kragujevcu je presudom broj Gž 2783/13 od 22.11.2013. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu osnovnog suda u drugom stavu izreke u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete zbog pretrprljenih fizičkih bolova i zbog pretrpljenog straha. Navedenu presudu je preinačio u drugom stavu izreke u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled umanjenja životne aktivnosti, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu po ovom osnovu isplati iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.08.2012. godine pa do isplate, u roku od osam dana. Trećim stavom izreke je ukinuo rešenje o troškovima postupka i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u ukinutom delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 395. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem broj R1 160/14 od 19.02.2015. godine, Apelacioni sud u Kragujevcu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj nalazeći da su ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP. U obrazloženju je navedeno da je u praksi Apelacionog suda u Kragujevcu bilo više sudskih odluka u parnicama radi naknade nematerijalne štete u kojima je tužiocima dosuđena naknada, a kod utvrđenog umanjenja životne aktivnosti od 5 % uz uslov da je u prvostepenom postupku nesumnjivo utvrđen ne samo procenat umanja životne aktivnosti već i u čemu se tačno ogleda to umanjenje oštećenog u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti,.

Vrhovni kasacioni nalazi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca primenom člana 395. ZPP iz razloga koje je naveo Apelaconi sud u Kragujevcu i stoga je odlučio kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/05, 111/09), koja se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/2014), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je tužilac 02.05.2011. godine u P., u saobraćajnoj nezgodi u kojoj je učestvovao kao saputnik u automobilu, doživeo telesne povrede i to isključivom krivicom osiguranika tuženog N.S.. Tužilac je rođen ... godine, a prilikom zbrinjavanja na odeljenju za urgentnu hirurgiju, Urgentnog centra u N.S. gde je pregledan, su konstaovane sledeće povrede: uganuće levog kolena i udarac u predeo slabinsko krsne regije. Naknadno je utvrđeno i delimično pucanje prednjeg ukrštenog ligamenta levog kolena i istegnuće vratne kičme te mu je postavljena „Šanc kragna“ koju je nosio od 06.05.2011. do 24.05.2011. godine. Potom je upućen na fizikalni tretman koji je obavio kod specijaliste fizijatra sa poliklinike Kliničkog centra Vojvodine u N.S. u trajanju od tri nedelje, a zatim je nastavio u kućnim uslovima. Zbog bolova u levom kolenu je 08.07.2011. godine načinjen NMR levog kolena koji je pokazao parcijalnu leziju prednjeg ukrštenog ligamenta i stanje nakon nagnječenja unutrašnjeg meniskusa. Kod tužioca se povremeno pojavljuju otoci, bolovi i nestabilnost u predelu levog kolena. Pre povređivanja tužilac nije imao povrede levog kolena. Kao posledicu navedenih povreda tužilac je u prva četiri sata nakon povređivanja trpeo bolove srednjeg do jakog intenziteta, koji su se zatim povećali i prerasli u bolove jakog intenziteta, a trajali su sledećih 20 časova.

Potom je naredna tri dana trpeo bolove srednjeg intenziteta i tokom sedam dana bolove slabijeg intenziteta. Tužilac je pretrpeo i primarni strah jakog intenziteta u trajanju od jednog minuta, a nakon toga je u prva četiri sata od zadobijenih povreda trpeo sekundarni strah srednjeg intenziteta, u sledeća tri sata nešto slabiji strah, ali takođe srednjeg inteziteta. Potom je strah gubio na intenzitetu pa je u narednih nedelju dana bio na nivou slabog. Zbog zadobijenih povreda kod tužioca je došlo do umanjenja životne aktivnosti od 5 % zbog zaostalih posledica: labavost levog kolena u jednom smeru (prednja-zadnja nestabilnost, komparirano sa suprotnom zdravom stranom), praćeni sa povremenim bolovima i otokom, smanjenje mišićne snage leve noge sa nemogućnošću dužeg hodanja, stajanja, opterećenja i savladavanja arhitektonskih prepreka

U mirnom postupku tužiocu je isplaćena nematerijalna šteta od strane tuženog i to 70.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljene fizičke bolove i 70.000,00 dinara na ime naknade za pretrpljeni strah te iznos od 1.350,00 dinara na ime troškova lečenja.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je zaključio da tužiocu kao primerena naknada za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti pripada iznos od 100.000,00 dinara, koji je ocenio da predstavlja dovoljnu satisfakciju obimu štete koju je pretrpeo.

Drugostepeni sud je izveo iz navedenog činjeničnog stanja drugačije pravno stanovište o odgovornosti tuženog da tužiocu nadoknadi naknadu nematerijalne štete zbog duševnih bolova usled umanjenja životne aktivnosti. Cenio je da se kod tužioca zbog pretrpljenih povreda povremeno javljaju bolovi pri obavljanju životnih funkcija vezanih za duže hodanje, stajanje i savladavanje arhitektonskih prepreka, što je njegovu životnu aktivnost umanjilo za 5 %. Međutim, nalazi da je trpljenje tužioca zbog napora koje mora da uloži da bi vršio pokrete i zadovoljavao redovne, svakodnevne životne potrebe i interese, neznatno, što mu ne daje pravo na naknadu za ovaj vid nematerijalne štete.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata pravno stanovište izneto u drugostepenoj presudi. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je prvostepeni sud primenio odredbu člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, i pravilno je cenio sve posledice koje su kod tužioca zaostale. Pravilno je cenio ozbiljnost posledica koje će tužilac i nadalje trpeti, a tužilac je u vreme presuđenja bio star … godina. Bez značaja je činjenica što se radi o lakoj telesnoj povredi. S obzirom na činjenicu da su veštaci adekvatne medicinske struke ocenili da je kod tužioca došlo do umanjenja životne aktivnosti od 5 % i da su opisali sve posledice koje su povrede ostavile, neprihvatljiva je ocena drugostepenog suda da su te posledice neznatne i da ne daju pravo tužiocu na naknadu za ovaj vid nematerijalne štete.

Imajući u vidu izloženo, revizija tužioca je ocenjena kao osnovana, pa je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 407. stav 1. ZPP.

Iako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu, nema primene člana 161. stav 2. ZPP. Ovaj sud ne može da odluči o troškovima celog postupka zato što je Viši sud u Kragujevcu pobijanom presudom ukinuo rešenje o troškovima postupka prvostepenog suda i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u ukinutom delu, te će prilikom ponovnog odlučivanja o troškovima, prvostepeni sud odlučiti o svim troškovima postupka nastalih u ovoj parnici u skladu sa uspehom tužioca u sporu.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.