Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž2 40/20 od 17.11.2020. godine, ukinuo presudu prvostepenog suda u stavu prvom i trećem izreke (stav prvi). Odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke (stav drugi). Preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, tako što se obavezuje tužilja da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženom iznos od 157.125,00 dinara (stav treći). Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav četvrti).

Protiv drugostepene presude, u pravnosnažnom delu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na član 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa pozivom na član 403. stav 2. tačka 2. i 3. istog Zakona.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' broj 72/11, 55/14, 87/18) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizija ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. navedenog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Valjevu P2 227/15 od 08.02.2016. godine, određeno je da samostalno roditeljsko pravo nad zajedničkim maloletnim detetom stranaka vrši tuženi i uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta i majke. Presudom Osnovnog suda u Valjevu P2 308/16 od 07.03.2017. godine, izmenjena je navedena presuda samo u pogledu načina održavanja ličnih odnosa između majke i deteta. Zajedničko maloletno dete stranaka VV rođen je ...2012. godine u ... i u vreme pravnosnažnosti ove presude imao je 8 godina i pohađao prvi razred osnovne škole. Incidentni događaj između tuženog i zajedničkog maloletnog deteta stranaka dogodio se u septembru 2018. godine, kako je detaljano utvrđeno pobijanom presudom, zbog čega je tuženom policija izrekla hitnu meru privremene zabrane kontaktiranja i prilaska maloletnom detetu narednih 48 sati. Iz nalaza i mišljenja Komisije veštaka, specijalista medicine, od 28.09.2020. godine i dopune tog nalaza od 17.11.2020. godine, proizilazi da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom, ali imajući u vidu da je dete školskog uzrasta i da je već stvorilo bazu za druženje sa vršnjacima, ne treba menjati odluku o vršenju roditeljskog prava, odnosno roditeljsko pravo može da nastavi da vrši tuženi, otac maloletnog deteta.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, koje se navodima revizije ne može osporavati saglasno članu 407. ZPP, pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo iz člana 67. i 77, a u vezi sa članom 6. i 266. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), kada su nižestepeni sudovi zaključili da se nisu stekli uslovi za izmenu odluke o poveravanju zajedničkog maloletnog deteta stranaka, te da se maloletno dete, kako se tužbenim zahtevom traži, poveri majci da samostalno vrši roditeljsko pravo.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su prilikom odlučivanja o izmeni odluke o poveravanju mal. deteta stranaka majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, nižestepeni sudovi pravilno procenili da je, za sada, u najboljem interesu maloletnog deteta stranaka da nastavi da živi sa ocem koji će nadalje vršiti samostalno roditeljsko pravo nad maloletnim detetom. Naime, prilikom donošenja odluke o promeni postojećeg modela roditeljskog staranja, nižestepeni sudovi su pravilno procenili najbolji interes maloletnog deteta stranaka, ocenom dokaza u spisu koje je na raspravi pred drugostepenim sudom, održanoj 17.11.2020. godine, drugostepeni sud ponovo cenio sa dopunom Nalaza i mišljenja Komisije veštaka, specijalista medicine, od 28.09.2020. godine, iz kojih proizilazi navedeni zaključak o najboljem interesu maloletnog deteta.

Naime, imajući sve navedeno u vidu, pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da od donošenja presude Osnovnog suda u Valjevu P2 227/16 od 08.02.2016. godine, čija se izmena, traži u ovoj parnici, u odnosu na odluku o roditeljskom staranju se nisu promenile okolnosti koje bi ukazivale na osnovanost tužbenog zahteva. Revizijskim navodima se neosnovano osporava primena materijalnog prava u pogledu ocene najboljeg interesa mal. deteta za vršenje roditeljskog prava. Iz utvrđenih činjenica proizilazi da su nižestepeni sudovi zasnovali odluku na dokazima, između ostalih, na mišljenju Komisije veštaka medicinske struke i zaključili da promena postojećeg modela roditeljskog staranja ne bi bila faktor boljeg funkcionisanja deteta u daljem razvoju. Navodima revizije se ponavljaju žalbeni navodi na okolnosti najboljeg interesa maloletnog deteta, a koji su već bili predmet ocene suda u pobijanoj presudi. Iz izloženog proizilazi da izmeštanje zajedničkog mal. deteta stranaka iz životne i vršnjačke sredine i poveravanje majci, za sada, nije u najboljem interesu zajedničkog mal. deteta stranaka.

Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i navode tužilje kojima ukazuje da u radnjama tuženog ima zanemarivanja deteta i nasilnih metoda vaspitanja, pa nalazi da ne proizilaze iz dokaza u spisu, a da incidentni događaj iz septembra 2018. godine ne predstavlja čin nasilja u porodici niti pak ukazuje na opasnost od mogućeg ispoljavanja nasilja u porodici, kako pravilno zaključuje sud u pobijanoj presudi.

Navode revizije kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje, u smislu člana 407. stav 2. ZPP, revizijom ne može pobijati.

Pravilna je i odluka o troškovima spora, jer je zasnovana na odredbama Zakona o parničnom postupku kojim je regulisana ova naknada, a činjenica da je sud imao mogućnost da odluku o troškovima spora zasnuje na članu 207. Porodičnog zakona, sa pozivom na razloge pravičnosti, ne čini predmetnu odluku nezakonitom.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić