Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Kragujevac, radi isplate novčane naknade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1398/18 od 17.09.2019. godine, u sednici održanoj 04.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1398/18 od 17.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1398/18 od 17.09.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5154/16 od 08.11.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime manje plaćene naknade za slučaj nezaposlenosti, za period od 28.03. do 26.10.2013. godine, plati ukupno 14.721,84 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 1398/18 od 17.09.2019. godine, žalba tužilje je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom odbijen je zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj plati tražene iznose, na ime manje plaćenih naknada za slučaj nezaposlenosti, jer tužilac nije dokazao da joj je naknada isplaćena u manjem iznosu od onog koji joj po zakonu pripada. Imajući u vidu da se zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja revizija ne može pobijati, pa ni primenom člana 404. ZPP, a da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom članu 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi uplate doprinosa u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.03.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 14.721,84 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić