Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vanbračnoj zajednici tužene VV i sada pokojnog DD rođena je ... godine GG. Zajednica života VV i DD je nasilno prekinuta tako što je septembra 2013. godine DD pucao u VV na njenom radnom mestu i tom prilikom je teško povredio, posle čega se on zatvorio u porodičnu kuću gde je prema zvaničnom izveštaju izvršio samoubistvo. Maloletna GG živi sa majkom, ovde tuženom, kod njenih roditelja u ... . Dok su joj roditelji živeli u zajednici maloletna GG je odlazila kod babe i dede po ocu, ovde tužilaca AA i BB i sa njima imala topao emocionalni odnos. Tužena se protivi da mal. GG odlazi kod tužilaca jer im zamera na negativnom odnosu prema njoj (tuženoj) ali mal. GG nikada nije negativno instruisala da bude protiv babe i dede. Kod tužilaca preovlađuju negativni stavovi prema majci, ovde tuženoj koji ne doprinose smirivanju uzajamnih tenzija. Tužioci prema stručnom mišljenju Centra za socijalni rad u ... pokazuju emocije prema mal. GG koju vole i zainteresovani su za održavanje kontakata sa njom. Prema mišljenju stručnog tima Centra za socijalni rad u ... koji su činili socijalni radnik i voditelj slučaja, psiholog i supervizor u timu, osim predloga da se kontakt privremeno prekine predložili su i veštačenje iz oblasti dečije psihijatrije i psihologije radi celovitijeg sagledavanja statusa deteta i uloge kontakta sa srodnicima po ocu. Prema nalazu i stručnom mišljenju veštaka interes deteta je da se ponovo uspostavi emocionalni odnos između njega s jedne strane i babe i dede sa druge strane. U situaciji u kojoj su odnosi između stranaka međusobno netrpeljivi gde tužena (majka deteta kojoj je dete maksimalno lojalno) prenosi svoja negativna osećanja na dete, susrete deteta sa tužiocima treba organizovati bez prisustva majke deteta, a uz prethodnu pripremu deteta od strane psihologa te pozitivan uticaj majke na dete. Takav susret je u toku parničnog postupka organizovan i održan u prisustvu sudskog veštaka kada su veštaci konstatovali da je dete prihvatilo da ostane nasamo sa babom i dedom, primilo poklone od njih i izjasnilo se pozitivno na pitanje da li bi želela da se ponovo viđa sa njima. Posle ovog susreta sa babom i dedom mal. GG je imala čitav niz negativnih reakcija uključujući i nekontrolisano mokrenje. Prema poslednjem izveštaju Centra koji je dat posle izvršenog veštačenja ukazano je da tužena majka deteta prihvata sve savete stručnog radnika Centra da je korigovala svoje stavove vezane za babu i dedu maloletne GG ali da maloletna GG i dalje pruža otpor na svako pominjanje i razgovor o kontaktu sa babom i dedom, zbog čega je Centar mišljenja da insistiranje tužilaca na kontaktima sa maloletnim detetom nije u najboljem interesu maloletnog deteta jer bi se njeno trenutno osetljivo emocionalno stanje još više ugrozilo i produbilo.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili zahtev tužilaca za održavanje kontakta između tužilaca i maloletnog deteta zaključujući da ovaj kontakt trenutno ne treba nametati jer nije u najboljem interesu deteta.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Po članu 7. Povelje o osnovnim pravima EU svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života.

Prema članu 3. Konvencije o pravu deteta najbolji interes deteta treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece bez obzira koje institucije ili organi preduzimaju ove aktivnosti. Članom 8. stav 1. Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja.

Porodičnim zakonom propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga povezuje posebna bliskost, ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom (član 61. stav 5.); u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1.).

U sukobu prava i želje tužilaca da kao srodnici održavaju lične odnose sa maloletnom unukom GG i prava maloletne GG kod koje postoji negativan stav za održavanje ovakvog odnosa, odlučujući je najbolji interes deteta. Kod procene najboljeg interesa deteta, nižestepeni sudovi su izveli veštačenje od strane Komisije veštaka i pribavili mišljenje Centra za socijalni rad. U situaciji kada se ova dva nalaza razlikuju u toj meri da po oceni Komisije veštaka dete treba da održava odnose sa tužiocima i nalaz Centra za socijalni rad po kome održavanje ovakvog kontakta nije u najboljem interesu maloletnog deteta jer bi se njeno trenutno osetljivo emocionalno stanje još više ugrozilo i produbilo, bilo je neophodno, radi pravilne primene materijalnog prava, usaglašavanje ova dva nalaza i mišljenja.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja i donetu novu pravilnu i zakonitu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić