U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca V.V. iz N.S., čiji je punomoćnik D.M., advokat iz N.S., protiv tuženog Republičkog fonda PIO, Filijala Novi Sad, koga zastupa N.G., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 961/14 od 16.10.2014. godine, u sednici održanoj 30.09.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 961/14 od 16.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2589/2013 od 30.10.2013. godine, stavom prvim i drugim izreke, odbijen je predlog tuženog za prekid postupka i prigovor stvarne nenadležnosti suda. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu po osnovu neosnovanog obogaćenja i naknade štete za manje isplaćenu penziju u periodu od 01.01.2008. do 31.06.2013. godine isplati 350.469,91 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2013. godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavni dug, za period od 01.01.2008. do 31.07.2013. godine, isplati iznos od 152.750,54 dinara. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 961/14 od 16.10.2014. godine, delimično je usvojena, a delimično odbijena žalba tužioca, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog manje isplaćenih penzija u periodu od 01.02.2010. do 31.05.2013. godine na ime glavnog duga isplati 134.197,95 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2013. godine pa do isplate, i na ime zakonske zatezne kamate obračunate na glavni dug iznos od 39.146,21 dinar, te da mu naknadi troškove postupka u iznosu od 57.464,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate. U preostalom pobijanom delu prvostepena presuda je potvrđena, a tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 30.666,56 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio posebnu reviziju, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09) zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. i člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika od 04.10.2007. godine, tužiocu je usklađena penzija sa penzijama korisnika osiguranja kod Republičkog fonda za penzijsko o invalidsko osiguranje na 3.369,315 bodova, što predstavlja 85% od penzijskog osnova, počev od 01.08.2004. godine i na 4,134,42 boda, što predstavlja 85% od penzijskog osnova počev od 01.10.2005. godine. Na osnovu odluke ministra odbrane od 20.03.2008. godine, izvršeno je usklađivanje vojnih penzija za 4,21% počev od 01.01.2008. godine. Na taj način je povećana vrednost boda sa 9,02 na 9,40. Penzije za vojne penzionere u toku 2008. godine su redovno usklađivane, kao i penzije korisnika osiguranja kod RF PIO, izuzev vanrednog usklađivanja za 11,06%. Tokom postupka je utvrđeno da je tuženi u 2008. godini već izvršio usklađivanje za 4,21% korisnicima vojnih penzija, a da je bio dužan izvršiti usklađivanje i za razliku do 11,06%, pa je prihvatanjem druge varijante nalaza veštaka drugostepeni sud našao da tuženi tužiocu za period od 01.01.2008. do 31.05.2013. godine na ime umanjenih penzija duguje 208.114,34 dinara.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je ocenio da je tuženi odgovoran i u obavezi da tužiocu naknadi štetu zbog manje isplaćene penzije za period od 01.02.2010. do 31.05.2013. godine (period za koji potraživanje tužioca nije zastarelo) u iznosu od 134.197,95 dinara, primenom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije i člana 75. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, a u skladu sa rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 181-431/08 od 25.01.2008. godine. Ovo iz razloga što je od 01.01.2008. godine penzija tužioca, kao vojnog osiguranika, morala biti usklađena na isti način, pod istim uslovima i u istoj visini kao i penzija korisnika u osiguranju zaposlenih, te da je zbog neusklađivanja penzije tužilac pretrpeo materijalnu štetu u visini razlike između primljene i penzije obračunate uz povećanje od 11,06%, koju je tuženi dužan da nadoknadi.

Naime, odredbom člana 261. Zakona o Vojsci Jugoslavije (''Službeni list SRJ'' 43/94, 28/96, 44/99, 74/99, 3/02 i 37/02; ''Službeni list SCG'' 7/05 i 44/05) bilo je propisano da se penzije usklađuju u odnosu na plate profesionalnih vojnika i da propise o usklađivanju penzija donosi savezni ministar za odbranu. Na osnovu člana 199. stav 2. Zakona o Vojsci Srbije (''Službeni glasnik RS'' 116/04... 101/10), koji je stupio na snagu 01.01.2008. godine, navedena odredba Zakona o Vojsci Jugoslavije je prestala da važi.

Prema članu 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika ostvarenih do dana stupanja na snagu ovog zakona, kao i penzija ostvarenih po stupanju na snagu ovog zakona, vrši se po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 75. stav 1. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (''Službeni glasnik RS'' 34/03... 62/13), propisano je da ukoliko prosečan iznos penzije korisnika u osiguranju zaposlenih isplaćene za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečne zarade, bez poreza i doprinosa, zaposlenih na teritoriji Republike u prethodnoj godini, penzije će se vanredno uskladiti od 01.01. tekuće godine, za procenat kojim se obezbeđuje da se iznos prosečne penzije za prethodnu godinu korisnika u osiguranju zaposlenih dovede na nivo od 60% prosečne zarade bez poreza i doprinosa isplaćene u prethodnoj godini.

Rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje br. 181- 431/08 od 25.01.2008. godine (''Službeni glasnik RS'' 20/08), izvršeno je vanredno usklađivanje penzija, vrednost opšteg boda i novčanih naknada od januara 2008. godine. Određeno je da se penzije usklađuju za 11,06% i da će se isplata vršiti od 01.01.2008. godine.

Na osnovu Odluke o usklađivanju vojnih penzija za 4,21%, koja je objavljena u ''Službenom vojnom listu'' broj 13 od 20.03.2008. godine, tužiocu je izvršeno usklađivanje penzija za 4,21%, počev od 01.01.2008. godine. Na taj način je povećana vrednost boda sa 9,02 na 9,40. Tužiocu je kao i svim vojnim osiguranicima od 01.01.2008. godine isplaćivana penzija sa tim uvećanjem, odnosno prema vrednosti boda od 9,40 dinara. Prema odredbi člana 193. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, usklađivanje iznosa penzija vojnih osiguranika vrši se po dinamici i na način utvrđen za korisnike penzija u osiguranju zaposlenih, što podrazumeva i isti procenat vanrednog usklađivanja. Drugostepeni sud je pravilno primenio navedenu odredbu, budući da je tužiocu kao vojnom penzioneru usklađivanje penzija izvršeno i obračunato na vrednost boda od 9,02 dinara, uvećanjem za razliku između procenta vanrednog usklađivanja penzija korisnika penzija u osiguranju zaposlenih od 11,06% i procenta već izvršenog usklađivanja penzija vojnim osiguranicima od 4,21% (druga varijanta nalaza veštaka). Dakle, visina štete koju je tužilac pretrpeo, u vidu manje isplaćenih penzija za period za koji njegovo potraživanje nije zastarelo, utvrđena je tako što je penzija tužioca obračunata sa uvećanjem od 11,06% na vrednost boda od 9,02 dinara, umanjena za već isplaćeni iznos sa uvećanjem od 4,21% na istu vrednost boda.

Prema izloženim razlozima, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća sudija

Milomir Nikolić,s.r.