Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje-Filijala Leskovac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2825/19 od 14.11.2019. godine, u sednici od 27.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu trećem izreke presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2825/19 od 14.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

PREINAČUJE SE rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava trećeg izreke presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2825/19 od 14.11.2019. godine, tako što se odbija žalba tužene i potvrđuje odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Leskovcu P 1475/19 od 28.05.2019. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 1475/19 od 28.05.2019. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i tužena je obavezana da u njegovu korist uplati manje uplaćene doprinose za period od 01.05.2011. godine do 01.05.2013. godine na iznos od 26.583,66 dinara, u iznosu od 9.293,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.04.2019. godine do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da navedene doprinose uplati na račune nadležnog fonda PIO i dostavi dokaze o uplati radi evidencije i upisivanja na ime tužioca. Stavom trećim tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 35.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2825/19 od 14.11.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u odnosu na glavni dug i u stavu drugom izreke.

Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u odnosu na zakonsku zateznu kamatu, tako što je odbijen tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos dosuđenih doprinosa. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržanom u stavu trećem izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom četvrtim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu trećem izreke drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 87/18), zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse u vezi sa pravom na naknadu troškova postupka. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o parničnim troškovima, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Tužbom od 27.03.2019. godine tužilac je tražio uplatu pripadajućih doprinosa penzijskog i invalidskog osiguranja. Nižestepenim presudama je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da u korist tužioca uplati doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja nadležnom fondu za sporni period. Prvostepenom presudom tužiocu su dosuđeni troškovi parničnog postupka, dok je drugostepeni sud prvostepenu presudu u ovom delu preinačio i odbio zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, smatrajući da je tužilac imao mogućnost da uplatu doprinosa potražuje u ranijem postupku u kome je potraživao naknadu štete na ime manje isplaćene naknade za slučaj nezaposlenosti, te da je neopravdano napravio izdatak na ime troškova postupka u ovoj parnici, čija visina prevazilazi visinu usvojenog tužbenog zahteva.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu drugostepene odluke kojom je odbijen kao neosnovan zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.

S obzirom na sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak drugostepenog suda da je zahtev tužioca za naknadu parničnih troškova neosnovan. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka u situaciji kada je stranka uspela u sporu. S obzirom na navedeno, drugostepeno rešenje o troškovima je preinačeno i potvrđeno rešenje o troškovima sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude.

Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka, koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata, u iznosu od 12.000,00 dinara, na osnovu Tarifnog broja 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12)

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP. .

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić