U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Vojin Biljić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije –Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6469/17 od 08.11.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6469/17 od 08.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P br. 400/13 od 06.06.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne i mesne nenadležnosti Višeg suda u Beogradu, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ... kojim je tražio da se obaveže tužena Republika Srbija- Ministarstvo energetike, razvoja i životne sredine da mu na ime materijalne štete isplati iznos od 8.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke obračunatom na taj iznos, počev od dana presuđenja pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 317.178,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6469/17 od 08.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu br. 400/13 od 06.06.2017. godine, u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga zbog kojih se revizija može izjaviti.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ 72/11....55/14), pa je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. Zakona o parničnom postupku, na koju se u reviziji posebno ukazuje, jer je drugostepeni sud u obrazloženju svoje presude ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Takođe, s obzirom da je presudom žalba odbijena, Apelacioni sud nije morao u obrazloženju da detaljno obrazlaže presudu pošto je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava, a kako je propisano članom 396. stav 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio jedan od osnivača i manjinskih „BB“ ..., a tokom 2007. godine i početkom 2008. godine bio je vlasnik 24% akcija tog privrednog društva. Rešenjem Trgovinskog suda u Pančevu St.br.7/08 od 28.05.2008. godine pokrenut je stečajni postupak nad „BB“. Likvidaciona vrednost stečajne aktive ovog preduzeća na dan 01.09.2010. godine procenjena je na iznos 3.718.043.000,00 dinara, odnosno 35.3336.933 evra, a ugovorom o prodaji zaključenim od strane stečajnog upravnika navedenog preduzeća sa „VV“ dana 10.12.2010. godine, preduzeće je prodato za iznos od 11.000.0000,00 evra. Pre otvaranja stečajnog postupka, dana 11.12.2007. godine, tužilac je zaključio ugovor sa Preduzećem „GG“ sa sedištem u ..., kojim je ugovoreno da će tužilac 50.319 svojih akcija u navedenom preduzeću prodati ovom ugovaraču preko berze za ukupan iznos od 10.000.000,00 evra, a nakon dobijanja garancija „DD“ banke AD ..., ugovrena je prodaja istih akcija u iznosu od 8.000.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti. Garancija je izdata sa rokom važenja od 04.02.2008. godine do 06.04.2008. godine. Po isteku roka ove garancije ili ranije ako je garantovana obaveza ispunjena pre toga, tužilac je, kao korisnik garancije, bio dužan da garanciju vrati banci bez njenog posebnog zahteva. Prodaja akcija nije izvršena jer su tužilac i vlasnik preduzeća „GG“ uhapšeni, a u odnosu na „BB“ otvoren je stečajni postupak, pa je ova kompanija prodata u stečaju „VV“.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahetv i zaključili da u radnjama organa tužene nije bilo nezakonitog i nepravilnog rada koji je razultirao lišenjem imovine tužioca bez pravične naknade. Stečajni postupak koji je otvoren nad „BB“ ... je sproveden po Zakonu o stečajnom postupku, koji je tada bio na snazi, a tužilac nije dokazao da je ova kompanija mogla da bude prodata u stečajnom postupku za veći iznos od iznosa cene koja je ostvarena u tom postupku od 11.000.000,00 evra. Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da činjenica da je likvidaciona vrednost stečajne aktive navedene kompanije procenjena na iznos od 35.336,933 evra ne znači da je ta komapnija mogla da bude prodata za tu procenjenu vrednost. Tužilac u stečajnom postupku nije istakao prigovor kojim bi ukazao da se prodajom Kompanije „BB“ za vrednost od 11.000.000,00 evra njemu pričinjava šteta, a prodaja imovine u stečajnom postupku izvršena je na jedan od načina prodaje imovine koja je propisana članom 110. Zakona o stečajnom postupku.

U tom smislu neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na zloupotrebu prava od strane države u stečajnom postupku, koja se ogleda u izboru modeliteta koji je izabran da se u javnom interesu od vlasnika preuzme „BB“, jer izabrani modalitet nije u skladu sa načelom pravične ravnoteže iz člana 1. stav 2. protokola 1. iz Evropske konvencije. Tužilac u postupku nije dokazao da je u stečajnom postupku bilo zloupotrebe prava od strane države, niti da je stečajni postupak mogao da bude okončan na drugi način, a u skladu sa odredbama Zakona o stečajnom postupku.

Takođe, neosnovano se u reviziji ukazuje da je u drugostepenom postupku učestvovala sudija koji je po zakonu morao da bude isključen ili izuzet, čime se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku. Navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka nije propisana kao revizijski razlog, u smislu člana 407. Zakona o parničnom postupku, s tim što Vrhovni kasacioni sud ukazuje da sudija Dr Dragica Popesku nije donela pobijanu presudu, pa ne postoje razlozi za isključenje od vršenja sudijske dužnosti iz člana 67. stav 1. tačka 6. Zakona o parničnom postupku. Iz spisa proizlazi da je navedena sudija u prvostepenom postupku samo poslala tužbu tuženom na odgovor i otkazala prvo ročište za glavnu raspravu zbog izbora za sudiju Apelacionog suda u Beogradu. Pri tome, tužilac u žalbi nije ukazao da postoje okolnosti koje dovode u sumnju nepristrasnost ove sudije, odnosno nije tražio njeno izuzeće od postupanja u postupku po žalbi.

Iz ostalih navoda revizije proizlazi da tužilac ukazuje na povredu prava na imovinu, kao jednog od osnovnih ljudskih prava, koja mu je učinjena u stečajnom postupku, zbog čega može da podnese ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije koji je nadležan da odlučuje o povredi ljudskih i manjinskih prava, u smislu Ustava RS Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“ br. 109/07...40/15).

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić