Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroljub Stevanović, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije, sa sedištem u Kragujevcu, radi isplate duga, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2417/2017 od 11.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2417/2017 od 11.06.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE revizija tužilje, izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 2417/2017 od 11.06.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 770/2016 od 18.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti obračunte po bruto principu, isplati tužilji iznos od 6.493,82 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.10.2016. godine do isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu za period od 10.12.2013. godine do 26.12.2014. godine, u iznosu od 1.928,23 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da na ime manje isplaćene novčane naknade za slučaj nezaposlenosti obračunate po neto principu, isplati tužilji iznos od 28.520,88 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.10.2016. godine do isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu za period od 10.12.2013. godine do 26.12.2014. godine, u iznosu od 8.734,03 dinara. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 2417/2017 od 11.06.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.

Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer su nižestepeni sudovi našli da je tužena pri obračunu i isplati pripadajuće naknade za slučaj nezaposlenosti postupala u skladu sa Pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017. godine, zbog čega u postupanju tužene u ovom slučaju nema nepravilnog i nezakonitog rada, a time ni osnova za potraživanje naknade štete.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.01.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 6.493,82 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju, radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, primenom člana 479. stav 6. ZPP, odlučeno je da je revizija tužilje nedozvoljena.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić