Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Milić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije sa sedištem u Kragujevcu, čiji je punomoćnik Ljiljana Conić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1188/19 od 30.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1188/19 od 30.07.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 1188/19 od 30.07.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1315/16 od 04.10.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime manje isplaćene novčane naknade za maj 2013. godine isplati ukupan iznos od 360,56 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, bliže navedeno tim stavom izreke. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 1188/19 od 30.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom odbijen je zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj uplati tražene iznose na ime manje plaćenih iznosa naknada za slučaj nezaposlenosti, jer tužilja nije dokazala da joj je naknada isplaćena u manjem iznosu od onog koji joj po zakonu pripada. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi našli da je tužena pri obračunu i isplati pripadajuće naknade za slučaj nezaposlenosti postupala u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017. godine, zbog čega u postupanju tužene u ovom slučaju nema nepravilnog i nezakonitog rada, a time ni osnova za potraživanje naknade štete, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.01.2016. godine, a naznačena vrednost predmeta spora prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju, radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, primenom člana 479. stav 6. ZPP, odlučeno je da je revizija tužilje nedozvoljena.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni i neophodni za vođenje parnice, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić