.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2012/2018
29.03.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Ljiljana Banjac i Vladimir Šeleda, advokati iz ..., protiv tuženih BB, VV i GG svi iz ..., čiji je punomoćnik Biserka Tomšik advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o revizijama tužilje i tuženih BB i VV izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 37/17 od 17.05.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 29.03.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tužilje i tuženih VV i BB izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 37/17 od 17.05.2017. godine - odluka sadržanih u prvom i četvrtom stavu izreke.
ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tuženih BB i VV za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 782/15 od 31.10.2016. godine, stavom prvim izreke, određena je mera zaštite od nasilja u porodici i zabranjeno tuženima BB i VV da na bilo koji način dalje uznemiravaju tužilju AA, i naloženo im da se uzdržavaju od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo tužilje, te odlučeno da ova mera zaštite od nasilja u porodici ostaje na snazi šest meseci i da eventualno izjavljena žalba ne zadržava izvršenje presude o određivanju mere zaštite od nasilja u porodici. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu u kome je tražila da se odrede mere zaštite od nasilja u porodici i naloži tuženima da se isele iz stana u ..., ulica ... broj ..., da im se naloži da dozvolje useljenje tužilje u predmetni stan, da im se zabrani da se približavaju tužilji na udaljenost manju od 300 metara, da im se zabrani da pristupaju u prostor oko mesta stanovanja tužilje u ... ulica ... broj ... na udaljenost manju od 300 metara, kao i da se zabrani tuženom GG da na bilo koji način dalje uznemirava tužilju. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom GG na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 189.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.10.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje i zahtev tuženih BB a i VV za naknadu troškova postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 37/17 od 17.05.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženih BB i VV i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 782/15 od 31.10.2016. godine, koja je dopunjena rešenjem istog suda P2 782/15 od 16.03.2017. godine, u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 782/15 od 31.10.2016. godine i u navedenom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv stava prvog izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 782/15 od 31.10.2016. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženih BB i VV za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - odluka sadržanih u prvom i četvrtom stavu izreke, revizije su zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka blagovremeno izjavili tužilja i tuženi BB i VV.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženih.
Odlučujući o izjavljenim revizijama, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11 ... 55/14- ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu osnovane.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijski navodi o postojanju nedostataka zbog kojih se pravilnost drugostepene presude ne može ispitati, kojima se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. označene odredbe, nisu od značaja jer se, shodno članu 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, revizija ne može izjaviti zbog te bitne povrede odredaba parničnog postupka. Neosnovani su revizijski navodi o bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenim u drugostepenom postupku, u pogledu povrede procesnih načela neposrednosti pri izvođenju dokaza saslušanjem stranaka (član 4. ZPP) i slobodne ocene izvedenih dokaza (član 8. ZPP). Postojanje ovih povreda odredaba parničnog postupka isticano je i žalbama stranaka i te žalbene navode drugostepeni sud je pravilno cenio, imajući u vidu odredbu člana 331. ZPP, koja ovlašćuje sud da, u slučaju kada se ročište za glavnu raspavu održi pred izmenjenim većem, donese odluku da se stranke ne saslušavaju ponovo već da se pročitaju zapisnici o izvođenju tih dokaza, odnosno kroz ocenu pravilnosti i potpunosti činjeničnog stanja utvrđenog navedenim dokazima i njihovom ocenom.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je majka tuženog BB, svekrva tužene VV i baba tuženog GG. Stranke su do 16.03.2015. godine živele u istom stanu, a od tada tužilja živi u domaćinstvu svoje ćerke. Tužiljini odnosi sa tuženima - sinom i snahom poremetili su se nakon smrti njenog supruga. Poremećenost odnosa ispoljavala se uvredama koje su tužilji upućivali tuženi BB, rečima da je izlapela i pretnjama da joj neće dozvoliti da poseti grob svog supruga i da u tom grobu bude sahranjena, odnosno tužilja VV rečima da je luda, blesava, matora prostitutka. Tuženi BB se 28.12.2015. godine verbalno sukobio sa svojom sestrom i njenim sinom. Razlog rasprave bilo je odbijanje tuženog da sestriću, sa kojim je već ranije imao verbalni sukob, ne dozvoli ulazak u stan dok mu se on ne izvini. U raspravu se umešao tuženi GG i tada se pokoškao sa bratom od tetke. Tužilja je prisustvovala raspravi, ali tada tuženi BB i GG prema njoj nisu ispoljili bilo koji vid nasilja. Tuženi GG nikada nije vređao tužilju, niti je fizički povredio. Organ starateljstva je, s`obzirom na tužiljinu životnu dob (rođena 1930. godine), njeno narušeno zdravstveno stanje i potrebu za mirnim i spokojnim životom, predložio izricanje mere zaštite od nasilja u porodici zabranom daljeg uznemiravanja tužilje.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, nasilje u porodici je definisano kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Prema drugom stavu te odredbe, nasiljem u porodici se naročito smatra vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Zaštita od nasilja u porodici ostvaruje se izricanjem jedne ili više mera zaštite, predviđenih članom 198. stav 2. Porodičnog zakona, čije trajanje je vremenski ograničeno na maksimalni rok od godinu dana.
Ponašanje tuženih BB i VV odstupa od standarda normalnog komuniciranja članova porodice i ophođenja prema tužilji - majci, odnosno svekrvi. Upućivanjem verbalnih uvreda ovi tuženi su ispoljili vid nasilja u porodici, izričito predviđen članom 197. stav 2. tačka 6. Porodičnog zakona, i na taj način narušili tužiljino spokojstvo i duševni mir. Zbog toga su ispunjeni uslovi za izricanje mere zaštite zabranom daljeg uznemiravanja koja, i po oceni ovog suda, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja tužilji obezbeđuje potrebnu zaštitu u odnosu na tužene VV i BB. Tuženi GG nije ispoljio nijedan vid nasilja u porodici, zbog čega u odnosu na tog tuženog nema zakonskih uslova za izricanje neke od predviđenih mera zaštite.
S`toga su, po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava - tužilje da je trebalo odrediti druge predložene mere zaštite od nasilja, odnosno tuženih da nije bilo uslova ni za izricanje mere zaštite predviđene članom 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona.
O troškovima prvostepenog postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. ZPP u odnosu na tuženog GG, odnosno člana 207. Porodičnog zakona u odnosu na zahteve tužilje i tuženih BB i VV za naknadu parničnih troškova. O zahtevu tuženih BB i VV za naknadu troškova postupka po žalbi odlučeno je pravilnom primenom člana 153. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP, jer tuženi nisu uspeli u postupku po žalbi pa zato nemaju pravo na naknadu troškova tog postupka.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odluka o zahtevu revidenata za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1. i 154. u vezi člana 165. stav 1. ZPP. Revidenti nisu uspeli u postupku po reviziji, pa zato nemaju pravo na naknadu troškova tog postupka, dok troškovi tužilje za odgovor na reviziju tuženih, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni i neophodni.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
