.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2063/2015
25.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje L.L. iz N.S., čiji je punomoćnik Z.K., advokat iz N.S., protiv tužene E.K. iz N.K., čiji je punomoćnik D.L., advokat iz T., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1101/15 od 11.06.2015. godine, na sednici održanoj 25.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1101/15 od 11.06.2015. godine, u delu kojim je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Kikindi, presudom P 516/2014 od 27.03.2015. godine, odbio je primarni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen 12.03.2012. godine u N.K., između E.B. rođene B. iz N.K., kao primaoca izdržavanja i E.K., rođene B. iz N.K., kao davaoca izdržavanja, overen pred sudijom Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica Novi Kneževac, pod brojem R3 149/12 od 12.03.2012. godine i obaveže tužena da je dužna da prizna i trpi da Služba za katastar nepokretnosti iz N.K. i iz N.S., na osnovu ove presude izvrši brisanje prava svojine upisanog u korist tužene E.K., na nepokretnostima bliže određenim u izreci presude i obaveže tužena da naknadi tužilji troškove postupka (stav prvi izreke). Odbio je eventualni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da se poništi ugovor o doživotnom izdržavanju, zaključen 12.03.2012. godine, u N.K., između E.B. rođene B. iz N.K., kao primaoca izdržavanja i E.K. rođene B. iz N.K., kao davaoca izdržavanja, koji je overen pred sudijom Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica Novi Kneževac R3 149/12 od 12.03.2012. godine i obaveže tužena da prizna i trpi da Služba za katastar nepokretnosti iz N.K. i iz N.S., na osnovu ove presude izvrši brisanje prava svojine upisanog u korist tužene E.K. na nepokretnostima bliže određenim u izreci presude i obaveže tužena da naknadi tužilji troškove postupka (stav drugi izreke). Odbio je zahtev tužilje za izdavanje privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti bliže određenih u izreci, a do pravnosnažnog okončanja ovog postupka (stav treći izreke). Obavezao je tužilju da naknadi tuženoj troškove postupka u iznosu od 99.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.03.2015. godine pa do isplate (stav četvrti izreke).
Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž 1101/15 od 11.06.2015. godine, delimično je usvojio i delimično odbio žalbu tužilje, tako što je presudu Osnovnog suda u Kikindi P 516/2014 od 27.03.2015. godine, preinačio, u delu odluke o primarnom tužbenom zahtevu i utvrdio da je ništava odredba člana 4. Ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog 12.03.2012. godine u N.K., između E.B. rođene B. iz N.K., kao primaoca izdržavanja i E.K., rođene B., iz N.K., kao davaoca izdržavanja, overenog pred sudijom Osnovnog suda u Kikindi, Sudska jedinica u Novom Kneževcu pod brojem R3 149/12 od 12.03.2012. godine, kojim je primalac izdržavanja ostavio u vlasništvo posle svoje smrti davaocu izdržavanja sve svoje pokretne stvari, gotov novac, štedni ulog kod bilo koje banke i potraživanja koje će primaoc izdržavanja eventualno imati u momentu svoje smrti, dok je u preostalom nepreinačenom delu odluke o primarnom i eventualnom tužbenom zahtevu, u delu odluke o privremenoj meri, kao i u delu odluke o troškovima postupka i privremenoj meri potvrdio pobijanu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kojem je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Tužba je podneta 22.07.2013. godine. U tužbi i u uvodu prvostepene presude je naznačena vrednost predmeta spora u iznosu od 500.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, s obzirom na navedenu vrednost predmeta spora u iznosu od 500.000,00 dinara, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (računajući da je 22.07.2013. godine 1 evro iznosio 113,6443 evra i vrednost predmeta spora izražena u evrima iznosila 4.399,6927 evra), to revizija tužilje nije dozvoljena, na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Milomir Nikolić,s.r.
