U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u sporu tužilje N.M. iz B., koju zastupa R.J., advokat iz B., protiv tuženog D.M. iz Z., koga zastupa V.M., advokat iz Z., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 317/2015 od 29.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 25.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 317/2015 od 29.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 543/2014 od 14.07.2015. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se tuženi obaveže da na ime doprinosa za izdržavanje tužilje plaća iznos od 17.500,00 dinara mesečno počev od 01.09.2013. godine pa ubuduće, sve dok za to postoje zakonski uslovi ili presuda ne bude izmenjena, svakog prvog do desetog u mesecu, kao i da isplati sve dospele rate, te da se na ovaj način izmeni presuda Osnovnog suda u Zaječaru – Sudska jedinica u Boljevcu P2 47/2012 od 23.03.2012. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž2 317/2015 od 29.10.2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i prvostepenu presudu potvrdio.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je preko svog punomoćnika, advokata, blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 i 55/2014) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Nema ni bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju ukazuje sadržaj revizije s obzirom da drugostepena presuda nema nedostataka zbog kojih se ne može ispitati i sadrži jasne razloge u pogledu bitnih činjenica a koji nisu protivurečni utvrđenom činjeničnom stanju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja (rođena ... godine) je student druge godine Fakulteta za menadžment, koji je upisala školske 2013/2014 godine. Živi privatno u B. dok ispite polaže u Z.. Stanarinu mesečno plaća oko 160 eura. U B. povremeno radi za džeparac, na koji način može da zaradi po danu oko 800,00 do 900,00 dinara. Tužilja je vlasnik stana u B. u kojem stanuje njena majka, kao i lokala u kome je frizerski salon njene majke. Tuženi, plaća mesečno tužilji 10.000,00 dinara, dok ostatak novca tužilji obezbeđuje majka. Tuženi (rođen ... godine) je farmaceutski tehničar. Iz drugog braka ima ćerku, maloletnu A. rođenu ... godine, za koju je presudom obavezan da plaća izdržavanje u iznosu od 5.000,00 dinara mesečno, ali je sa bivšom suprugom postigao sporazum da izdržavanje iznosi 10.000,00 dinara. Zarada tuženog iznosi 35.520,00 dinara.

Imajući u vidu ovako utvrđeno stanje nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, najkasnije do navršene 26 godine života. Prema stavu 4. navedenog člana, punoletno dete nema pravo na izdržavanje ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.

Porodičnim zakonom, odredbom člana 164. određeno je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, dok su kriterijumi određivanja izdržavanja propisani članom 160. navedenog Porodičnog zakona, koji predviđa da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da u konkretnom slučaju nema mesta izmeni prethodne presude kojom je tuženi kao otac obavezan da doprinosi izdržavanju tužilje sa 10.000,00 dinara mesečno. Naime, i pored toga što su se okolnosti na strani tužilje u međuvrmenu promenile i njene potrebe povećale, jer je sada student druge godine Fakulteta za menadžment u Z., nema uslova za povećanje doprinosa tuženog u njenom izdržavanju, budući da bi to bilo nepravično za tuženog i u znatnoj meri ugrozilo njegovu ličnu egzistenciju. Pritom, tužilja poseduje imovinu – stan i lokal u B., a svojom voljom stanuje u B., u iznajmljenom stanu, gde su troškovi života veći i gde mora da plaća mesečno zakupninu 160 eura, iako je upisala fakultet u Z. gde se održavaju predavanja. Tužilja radi povremeno za džeparac, pa tako može da ostvari dodatnu zaradu i sebi poboljša životni standard.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.