Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i dr Dragiše B. Slijepčevića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti odredbi ugovora i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 483/19 od 28.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 29.08.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 483/19 od 28.03.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 483/19 od 28.03.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 687/18 od 24.12.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i utvrđeno da je ništava odredba člana 8. ugovora o gotovinskom kreditu po osnovu pologa namenskog deviznog depozita radi sticanja prava na odobrenje kredita broj .. od 20.06.2007. godine, koji je zaključen između AA i BB, a kojom se korisnik kredita obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanje kredita u korišćenje plati banci jednokratno naknadu za puštanje kredita u korišćenje u visini od 1,50% od iznosa odobrenog kredita, pa je obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 5.249,58 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.06.2007. godine do isplate. Utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu broj .. od 05.09. 2016.godine, koji su zaključile parnične stranke, a kojim se korisnik kredita obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanje kredita u korišćenje na osnovu odluke o tarifama naknada banke plati banci jednokratnu naknadu za puštanje kredita u korišćenje u visini od 3,00 % od iznosa odobrenog kredita, te je obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 3.090,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.09.2016. godine do isplate. Utvrđeno je da je ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje ... od 04.10.2017.godine, koji su zaključile parnične stranke, a kojim se korisnik kredita obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanje kredita u korišćenje, a na osnovu odluke o tarifama naknade banke plati banci jednokratnu naknadu za puštanje kredita u korišćenje u visini od 2,00 % od iznosa odobrenog kredita, pa je obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 2.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.10.2017. godine do isplate. Tužena je obavezana da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 67.128,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 483/19 od 28.03.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je odbijena i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj. Naime, razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađeni su sa pravnim stavom ovog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Revizija tužene nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti odredbe ugovora podneta je dana 12.04.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 10.341,58 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na utvrđenje ništavosti odredbe ugovora i isplatu novčanog iznosa, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić