U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obe iz ..., Opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Veličković, advokat iz ... i Centra za socijalni rad „VV“ ... – Odeljenje u ..., protiv tuženih GG, DD i ĐĐ, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nenad Ilić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 57/19 od 14.02.2019. godine, u sednici veća održanoj 05.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 57/19 od 14.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P2 200/18 od 20.11.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja, pa je zabranjeno tuženima da se približavaju tužiljama na udaljenosti manjoj od 100 metara, zatim pristup u prostor oko mesta stanovanja tužilja na udaljenosti manjoj od 100 metara, kao i dalje uznemiravanje tužilja i naloženo im je da se uzdržavaju svakog drskog, zlonamernog, bezobzirnog ponašanja koje ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo tužilja, koja mera zaštite će trajati godinu dana počev od 20.11.2018. godine do 20.11.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim je traženo da se tuženi isele iz porodične kuće i pomoćne zgrade tužilje i njenog supruga, bliže označenim u tom delu izreke, u kojima žive tužilje. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da solidarno tužiljama naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 213.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 57/19 od 14.02.2019. godine, stavom prvim izreke,odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, tako što su obavezani tuženi da solidarno tužiljama naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 159.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi su blagovremeno izjavili reviziju pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“,br.72/11...55/14) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka, propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tuženi iako sadržinom revizije ukazuju na bitne povrede odredaba parničnog postupka ne navode nijednu konkretnu povredu koja bi mogla biti osnov za izjavljivanje revizije po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA iz bračne zajednice sa suprugom EE ima dve ćerke, tužilju BB i tuženu DD. DD se sa svojom ćerkom (tuženom GG) i suprugom (tuženim ĐĐ) uselila u porodičnu kuću roditelja (AA i EE) u selu ..., u kojoj kući je sa njima živela ćerka BB. Poremećni odnosi između parničnih stranaka koji se ogledaju u stalnim svađama, vređanju, pretnjama i fizičkom nasilju, traju duži vremenski period, tako da je u periodu od 01.01.2017. godine do 07.11.2018. godine, (do davanja poslednjeg izveštaja Policijske stanice u Rači) bilo 17 međusobnih prijava parničnih stranaka. Konfliktne situacije se ponavljaju, jer DD sa svojom porodicom želi da preuzme dominaciju u kući, pa nasilje nad tužiljama ispoljavaju vređajući i nazivajući tužilje pogrdnim imenima, pa su tako DD i GG, nazivale AA „kurvom, gluvarom, smrdljivicom, ćoravicom“, odvojili su je od supruga EE i onemogućile joj kontakt sa njim (odvele su EE u svoju kuću u ..., pa je EE ovlastio GG da preuzima penziju i podneo tužbu protiv ćerke BB za iseljenje iz porodične kuće i pomoćne zgrade u ...). GG je gasila svetla noću u hodniku, nanela je povrede svojoj tetki BB u predelu leve potkolenice i ramena dana 04.05.2017. godine, a zatim i povrede u vidu hematoma na dojci dana 17.05.2017. godine. Nanela je fizičke povrede i svojoj babi AA u predelu levog ručnog zgloba i podlaktice dana 04.05.2017. godine. ĐĐ je svojoj tašti AA pokazivao srednji prst govoreći joj „evo ti, evo ti“, a svastiku BB je nazivao „gluvaricom, mutavicom, lopovom“. Sa suprugom DD posle donošenja privremene mere i iseljenja iz porodične kuće u ... koristio je pomoćni objekat iz kog su iznosili određene stvari i odnosili ih u kuću u ..., a pritom se tužiljama obraćao rečima: “samo naiđite”.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su prema tuženima odredili mere zaštite od nasilja u porodici i zabranili im dalje uznemiravanje tužilja u periodu od godinu dana. Naložili im da se uzdržavaju od svakog drskog i bezobzirnog i zlonamernog ponašanja kojim se ugrožava njihov telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo i zabranili im da pristupaju u prostor oko mesta stanovanja tužilja na udaljenosti manjoj od 100 metara.

Nasilje u porodici je definisano članom 197. Porodičnog zakona, tako što je stavom prvim određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet i duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice dok su u stavu 2. navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju uz određenje da se nasilje u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koji jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona, protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice, a prema stavu 3. ovog člana mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najduže godinu dana.

Donoseći pobijanu presudu drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona, dao uverljive i pravilne razloge za svoj zaključak o tome da je došlo do porodičnog nasilja, odnosno da je u pitanju model ponašanja tuženih koji obuhvata razne radnje i ponašanja koji predstavljaju akte psihičkog i fizičkog nasilja. Zbog toga je celishodno određivanje mera zabrane približavanja tuženih i daljeg uznemiravanja i kontaktiranja tužilja, kako bi se sprečila mogućnost stvaranja sličnih konfliktnih situacija, nalazeći da su određene mere zaštite odgovarajuće postojećoj situaciji.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi ponašanje tuženih u smislu odredbi člana 197. Porodičnog zakona okarakterisali kao nasilje u porodici kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilja i primenom odredbe člana 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona, da bi se predupredilo novo nasilje prema tuženim, odredili mere zaštite nasilja u porodici na period od godinu dana, saglasno odredbama člana 198. stav 3. Porodičnog zakona, iz kojih razloga se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se napada dužina trajanja određene mere zaštite od nasilja u porodici, jer ova mera koja je određena pobijenom presudom je u okviru zakonskog maksimuma u trajanju od godinu dana na osnovu člana 198. stav 3. Porodičnog zakona. Ranije rešenje o privremenoj meri doneto u ovom parničnom postupku važilo je do pravnosnažnog okončanja postupka (ima privremeni karakter), pa ono nema uticaja na pravilnost i trajanje mere zaštite određene pobijenom presudom.

Sa navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić