U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Savić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 19/19 od 28.03.2019. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 19/19 od 28.03.2019. godine.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž2 19/19 od 28.03.2019. godine u stavu drugom izreke i predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P2 103/17 od 17.10.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da nema sredstava i da ne može da doprinosi izdržavanju svog maloletnog deteta, ćerke VV, počev od 01.01.2015. godine. Stavom drugim izreke delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev, pa je izmenjena presuda Osnovnog suda u Aleksincu P2 174/14 od 29.12.2014. godine, tako što je obavezan tuženi da na ime doprinosa izdržavanju svoje maloletne ćerke, VV, plaća mesečne iznose od 5.000,00 dinara, počev od 04.05.2017. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi, do 25.-og u mesecu za tekući mesec, na ruke zakonskom zastupniku deteta, majci BB, a dospele i neisplaćene rate da isplati odjednom u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, dok je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi njegov doprinos izdržavanju maloletne VV u visini od 3.000,00 dinara mesečno, počev od 01.01.2015. godine. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 19/19 od 28.03.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, u odbijajućem delu stava drugog izreke i u stavu trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava drugog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se izmeni presuda Osnovnog suda u Aleksincu P2 174/14 od 29.12.2014. godine, na taj način što bi se on obavezao da na ime doprinosa u izdržavanju svog maloletnog deteta, ćerke VV, plaća mesečno iznos od 5.000,00 dinara, počev od 04.05.2017. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi, do 25.-og u mesecu za tekući mesec, na ruke zakonskom zastupniku deteta, majci BB, a dospele i neisplaćene rate da isplati odjednom u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Sudovi su utvrdili da je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Aleksincu P2 174/14 od 29.12.2014. godine, razveden brak parničnih stranaka, zajedničko dete stranaka, maloletna VV, poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, ovde tuženoj, a ovde tužilac je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća po 7.000,00 dinara mesečno. Tužbom u ovoj pravnoj stvari, tužilac je tražio izmenu navedene odluke, u delu kojim je odlučeno o visini izdržavanja maloletne VV – smanjenjem visine njegovog doprinosa.

Prvostepeni sud je utvrdio potrebe maloletnog deteta, kao i mogućnosti i obaveze obe parnične stranke, utvrdio je da je tužilac od 27.11.2007. godine prijavljen kod NSZ kao nezaposleno lice i korisnik je prava na novčanu naknadu, ali da njegova radna sposobnost nije dovedena u pitanje i da može sticati zaradu i na taj način doprinositi izdržavanju svog deteta, pa je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je prestala njegova obaveza izdržavanja maloletnog deteta, ali je zbog izmenjenih okolnosti i smanjenih mogućnosti tužioca delimično usvojio eventualni tužbeni zahtev tako što je njegovu obavezu da doprinosi izdržavanju maloletne VV smanjio na 5.000,00 dinara mesečno.

Pobijanom pravnosnažnom odlukom, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu i odbijen tužbeni zahtev, uz zaključak drugostepenog suda da tužena nije pasivno legitimisana u ovoj pravnoj stvari, što i tužbeni zahtev tužioca u odnosu na ovu tuženu čini neosnovanim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su navodi u reviziji kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i bitnu povredu odredaba parničnog postupka delimično osnovani.

Odredbom člana 278. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05), propisano je da se postupak u sporu za izdržavanje pokreće tužbom (stav 1.), koju može podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poveriocem, odnosno dužnikom izdržavanja (stav 2. istog člana). Dakle, stvarna ili građansko-pravna legitimacija postoji ukoliko je parnična stranka učesnik materijalno-pravnog odnosa iz koga je nastala parnica, što znači da i tužena može biti pasivno legitimisana, samo ako je u spornom materijalno-pravnom odnosu, nosilac prava na potraživanje čije se smanjenje tužbom zahteva.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju poverilac izdržavanja maloletno dete, a ne ovde tužena – majka deteta, to je jedino dete pasivno legitimisano i u sporu za ukidanje odluke o izdržavanju – koju podnosi roditelj – dužnik izdržavanja. Tužena, kao roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnim detetom, u ovoj parnici može učestvovati jedino kao zakonski zastupnik maloletne VV.

Kako je u konkretnom slučaju tužba za ukidanje izdržavanja maloletnog deteta podneta protiv majke deteta, kao tužene, koja nije poverilac ovog potraživanja u smislu člana 278. stav 2. Porodičnog zakona, to je zbog nedostatka pasivne legitimacije tužene BB, pobijanom odlukom pravilno potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev za ukidanje doprinosa tužioca u izdržavanju maloletnog deteta.

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode tužioca da je pobijana odluka zasnovana na činjenici da je prvostepeni sud greškom u uvodu označio BB, kao tuženu, iako je tužilac podneskom od 10.02.2018. godine kao tuženu jasno odredio maloletnu VV, ali nalazi da su isti neosnovani. Naime, u tužbi podnetoj radi ukidanja doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta, kao tužena je označena BB, kojoj je dostavljena tužba i koja je stupila u parnicu. U podnesku tužioca, koji je primljen u sud 13.02.2018. godine, u uvodu jeste kao tužena označena maloletna VV, čiji je zakonski zastupnik majka, BB, ali istim nije predloženo ni subjektivno preinačenje tužbe, ni proširenje tužbe na tuženu VV, niti je sud doneo takvu odluku. Pri tom, u daljem toku postupka BB je i dalje postupala kao tužena, u tom svojstvu je i saslušana, dok je maloletna VV saslušana u svojstvu svedoka – sve u prisustvu punomoćnika tužioca koji se tome nije protivio, pri čemu je punomoćnik tužioca i u žalbi na prvostepenu presudu sam označio BB kao tuženu, a ni jednim svojim navodom nije ukazivao da je u uvodu ožalbene odluke došlo do greške (u označavanju tužene).

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je osnovan zaključak drugostepenog suda da tužena BB, majka i zakonski zastupnik maloletne BB, nije pasivno legitimisana u sporu za ukidanje doprinosa u izdržavanju maloletnog deteta, pa je pravilno iz ovih razloga potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen ovakav zahtev tužioca.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Međutim, pobijanom odlukom je preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu (deo eventualnog tužbenog zahteva), tako što je tužbeni zahtev odbijen, iako je žalbu protiv prvostepene presude izjavio samo tužilac, pa se revizijom osnovano ukazuje da je došlo do povrede zabrane reformatio in peius, odnosno zabrane preinačenja presude na štetu stranke koja se žalila, na koji način je učinjena bitna povreda postupka pred drugostepenim sudom, u smislu člana 374. stav 1. u vezi člana 395. ZPP.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom osnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, pa je na osnovu člana 415. ZPP, ukinuo drugostepenu odluku u stavu drugom izreke i predmet vratio istom sudu na ponovno odlučivanje samo u delu kojim je odlučeno o eventualnom tužbenom zahtevu, odnosno o delu kojim je tužilac tražio da se smanji njegov doprinos u izdržavanju maloletnog deteta.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će ponovo ceniti navode žalbe, kao i činjenice koje su od uticaja na osnovanost zahteva koji se odnose na odluku o smanjenju doprinosa izdžavanju maloletnog deteta, te uz pravilnu primenu materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić