.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2738/2019
02.10.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i mlt. BB iz ..., koju zastupa zakonski zastupnik otac AA, čiji je punomoćnik Branislava Kitanović Bašić, advokat iz ... protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Vitomir Žunić, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici i lišenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 217/19 od 17.04.2019. godine, u sednici održanoj 02.10.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 217/19 od 17.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 309/18 od 21.01.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici kojima bi se naložilo tuženoj da se iseli iz kuće u ... i kojima bi joj se zabranilo približavanje na udaljenosti manjoj od 50 m tužiocu i maloletnoj tužilji i približavanje na udaljenosti manjoj od 50 m školi koju pohađa maloletna tužilja i kućama u ..., te da se tuženoj zabrani svako drsko i bezobzirno ponašanje kojim se remeti telesni integritet i spokojstvo tužilaca, kao i da se tužena liši roditeljskog prava prema maloletnoj BB i obaveže se da tužiocima naknadi troškove postupka. Odbijen je predlog tužilaca za određivanje privremene mere zaštite od nasilja iseljenjem tužene iz kuće u ..., privremeno do pravnosnažnog okončanja ovog postupka. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 158.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 217/19 od 17.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14) u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tužilac iako sadržinom revizije ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka ne navode ni jednu konkretnu povredu koja bi mogla biti osnov za izjavljivanje revizije po članu 407. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju u braku parničnih stranaka zaključenom ...1999. godine rođeno je troje dece i to GG ...1999. godine, DD ...2000. godine i mlt. BB ...2002. godine. Zajednica života parničnih stranaka prestala je u avgustu 2017. godine, a kćerke DD i mlt. BB ostale su da žive sa majkom. Između njih je u toku postupak za razvod braka. Tokom trajanja braka došlo je do poremećaja bračnih odnosa u vidu čestih svađa između supružnika kao i nesuglasica i verbalnih rasprava između majke i kćerki. Fizičkih povreda u međusobnim konfliktima nije bilo, a tok i sadržina ispoljavanja nasilja u međusobnim odnosima bliže je opisana u nižestepenim presudama. Prema stručnom mišljenju Centra za socijalni rad Opštine ... i ĐĐ od 30.04.2018. godine, ne postoji nasilje u partnerskoj relaciji, jer ne postoje razlike u moći, odnos zavisnosti te postojanje straha za život i bezbednost, takođe DD i BB ne pokazuju strah od majke, majka brine o njima na adekvatan način i majka nije zloupotrebljavala prava niti zanemarivala dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Mišljenje ovog Centra je da nije svrsishodno izricanje ni jedne od traženih mera zaštite od nasilja u porodici prema VV u odnosu na AA i kćerke DD i BB, kao i da nisu ispunjeni uslovi da se VV liši roditeljskog prava. Naprotiv, majka je od strane kćerki bila izložena fizičkom nasilju - protiv obe je vođen krivični postupak kod sudije za maloletnike zbog krivičnog dela nasilja u porodici, zbog događaja od 25.01.2018. godine, kada su posle verbalnog sukoba, kćerke umesto objašnjenja izgurale tuženu iz kuhinje u dnevni boravak, a na kuhinjska vrata su navukle kuhinjski orman. Ćerke nisu želele da joj otvore vrata, pa je tužena pozvala policiju. Postupak je vođen pred sudijom za maloletnike, ali je isti obustavljen. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu od 07.08.2017. godine, tužiocu je produžena na period od 30 dana odnosno do 07.09.2017. godine, hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja - tuženoj VV, određena naredbom PU Novi Sad PS ... od 06.08.2017. godine. DD je povukla tužbu u toku ovog spora.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za izricanje predloženih mera radi zaštite od nasilja u porodici, kao i zahtev za potpuno lišenje roditeljskog prava tužene prema mlt. BB. Pri tome, drugostepeni sud je za svoju odluku dao jasne, potpune i pravilne razloge koje u svemu prihvata i revizijski sud.
Nasilje u porodici je definisano članom 197. Porodičnog zakona ( „Sl. glasnik RS“ broj 18/05) tako što je stavom 1. određeno da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice dok u stavu 2. navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju uz određenje da se nasilje u porodici smatra svako drsko, bezobzirno, zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Prema članu 198. stav 1. Porodičnog zakona, protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice.
Donoseći pobijenu presudu drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe članova 197. i 198. Porodičnog zakona, dao uverljive i prave razloge za svoj zaključak o tome da nije došlo do porodičnog nasilja, odnosno da nije u pitanju model ponašanja tužene koji obuhvata razne radnje i ponašanja koji predstavljaju akte psihičkog i fizičkog nasilja. Naime iz iskaza samog tužioca je utvrđeno da tužena nije tužioca zvala telefonom, nije mu upućivala preteće poruke i pretnje, nije ga fizički napadala, niti dolazila u kuću u kojoj živi, a mlt. BB je navela da želi i dalje da ostane da živi u kući sa majkom, te da ne postoji strah za život i bezbednost, zbog toga je pravilna odluka nižestepenih sudova da nije celishodno određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.
Naime, da bi se radilo o nasilju u porodici, mora postojati jasna granica između žrtve i nasilnika, pri čemu je član porodice – žrtva nasilja, podređen i nemoćan u odnosu na člana porodice koji se smatra nasilnikom, koji voljno- drskim, bezobzirnim i zlonamernim ponašanjem ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice (žrtve). Razgraničenje između nasilnika i žrtve u porodičnom okruženju od uticaja je i na utvrđenje postojanja nasilja u porodici, ali i za određivanje adekvatne mere zaštite od nasilja, čija je svrha sprečavanje i prestanak takvog ponašanja koje predstavlja nasilje. Naprotiv, tužiocu je bila izrečena, a zatim i produžena na period od 30 dana, hitna mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi nasilja - tuženoj VV, a protiv obe ćerke je vođen krivični postupak kod sudije za maloletnike zbog krivičnog dela nasilja u porodici (ali je isti obustavljen), pa je pravilno odbijen zahtev za usvajanje predloženih mera radi zaštite od nasilja.
Neosnovan je i revizijski navod da u konkretnom slučaju nije primenjena odredba Porodičnog zakona koja propisuje istražno načelo u sudskim postupcima povodom porodičnih odnosa. Primenjujući to načelo po stanovištu revidenta sud je bio dužan da otkloni kontradiktornosti između nalaza stručnog tima Centra za socijalni rad i medicinske dokumentacije sačinjene od strane kliničkog psihologa u Institutu za zaštitu zdravlja dece i omladine Vojvodine nakon događaja od 25.01.2018. godine. Istražno načelo je regulisano članom 205. Porodičnog zakona kao ovlašćenje suda da može utvrditi činjenice i kada one među strankama nisu sporne, kao i činjenice koje ni jedna stranka nije iznela. Primenom ovog načela u skladu sa odredbom člana 8. ZPP, koji se shodno primenjuju u postupku, sud odlučuje koje dokaze će izvesti, koje činjenice smatrati dokazanim na osnovu izvedenih dokaza i rezultata celokupnog postupka. Prvostepeni sud je ocenio da nema potrebe za izvođenjem dokaza veštačenjem, jer je tužilac na ročištu 21.01.2019. godine, odustao od ovog svog dokaznog predloga (da se izvede veštačenje na okolnost postojanja nasilja nad mal. BB i DD), pravilno imajući u vidu stručno mišljenje Centra za socijalni koji je sačinio svoj nalaz na osnovu ostvarenog kontakta sa tužiocima i tuženom i u skladu sa pravilima struke, kao i pismene dokaze iz krivičnog predmeta sudije za maloletnike u postupku vođenom povodom događaja od 25.01.2018.godine.
U konkretnom slučaju pravilno je ocenjeno da se ponašanje tužene ne može smatrati aktom nasilja u porodici prema tužiocu i mal. BB - kćerki. Činjenica da je tužilac podneo tužbu za nasilje u porodici sama po sebi ne znači da je tužena vršila radnje koje se mogu okarakterisati kao akti nasilja. Subjektivno i jednostrano mišljenje tužioca da se postupci tužene smatraju aktom nasilja nije dokaz da to ponašanje objektivno predstavlja nasilje u porodici.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i prilikom odlučivanja o zahtevu tužioca da se tužena potpuno liši roditeljskog prava prema mal. BB.
Suština dužnosti i prava roditelja iz članova 67.-74. Porodičnog zakona, je dobrobit i najbolji interes deteta. Ako roditelj zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti, odnosno nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, može biti potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava, pod uslovima predviđenim članom 81. odnosno članom 82. istog zakona. Međutim, utvrđeno je da tužena nije zloupotrebljavala niti zanemarivala dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, pa je pobijena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava iz navedenih odredbi Porodičnog zakona, pri čemu je sud u svemu poštovao svoju obavezu propisanu članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta i članovima 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, da se on sam rukovodi najboljim interesom maloletnog deteta.
Sa navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud na na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
