.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2895/2019
05.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Burić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 657/18 od 18.04.2019. godine, u sednici veća održanoj 05.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 657/18 od 18.04.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 3033/16 od 14.02.2018. godine i u tom delu predmet vraća Osnovnom sudu u Prokuplju na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 3033/16 od 14.02.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da u korist tužioca na ime naknade štete zbog manje isplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje uplati doprinose nadležnom fondu penzijskog i invalidskog osiguranja po stopi na dan uplate i to na pojedinačne novčane mesečne iznose počev od februara meseca 2013. godine zaključno sa martom mesecom 2014. godine, sve bliže opisano u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Osnovnog suda u Prokuplju. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 657/18 od 18.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14 i 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
Prvostepeni sud je u celosti usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženu da u njegovu korist uplati tražene doprinose. Odluku da svaka stranka snosi svoje troškove postupka je doneo rukovodeći se načelom ekonomičnosti postupka uz obrazloženje da je tužilac u parničnom postupku u kojem je potraživao razliku novčane naknade po osnovu nezaposlenosti, koji je prethodno vodio, mogao istovremeno potraživati i uplatu doprinosa na iste.
Drugostepeni sud je potvrdio odluku o troškovima postupka prihvatajući kao pravilne razloge prvostepenog suda.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i to odrebe člana 153. stav 1. ZPP.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP propisano je da stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, pogrešno su nižestepeni sudovi odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Naime, načelo ekonomičnosti postupka nijednom zakonskom odredbom nije propisano kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, a naročito ne u situaciji kada je tužilac u celosti uspeo u sporu, dok razlog pravičnosti može biti od uticaja na odluku o troškovima samo u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa.
Kako zbog pogrešne primene materijalnog prava nižestepeni sudovi nisu potpuno utvrdili činjenično stanje bitno za odluku o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo obe odluke o troškovima postupka i predmet u tom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi bitne činjenice u skladu sa izloženim primedbama, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o zahtevu tužioca za naknadu troškova parničnog postupka, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge.
Ovaj sud nije odlučio o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji u smislu člana 165. stav 3. ZPP.
Saglasno izloženom, na osnovu člana 416. Stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
