U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Dugošija iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Milka Canić, advokat iz ..., radi razvoda braka, vrednost spora 19.000,00 dinara, i po protivtužbi tuženog-protivtužioca BB iz ... protiv tužene-protivtužilje AA iz ..., radi razvoda braka, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, u sednici održanoj 04.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu prvom izreke, brak zaključen dana 06.05.2014. godine u ..., čiji upis je izvršen u matičnu knjigu venčanih koja se vodi za matično područje ... pod tekućim brojem ..., za godinu 2012. između: AA iz ..., rođ. AA1, rođene .... godine u ... od oca VV i majke GG, državljanin Republike Srbije i BB iz ..., rođenog .... godine u ... od oca DD i majke ĐĐ, državljanin Republike Srbije, je razveden na osnovu člana 41. Porodičnog zakona. U stavu drugom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tuženog-protivtužioca BB iz ... pa je zajedničko maloletno dete stranaka sin EE, koji je rođen .... godine poveren ocu BB koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo. U stavu trećem izreke, obavezana je tužena-protivtužilja AA iz ... da na ime svog doprinosa u izdržavanju maloletnog EE plaća mesečno novčani iznos od 5.000,00 dinara počev od 11.09.2017. godine kao dana podnošenja protivtužbe, pa ubuduće, sve dok takva obaveza traje ili se ne izmeni i to najkasnije do 05. u mesecu tekući mesec, s tim što je dužna da dospele a neisplaćene rate isplati odjednom zakonskom zastupniku BB iz ... sve u roku od 15 dana. U stavu četvrtom izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog EE sa majkom AA na način što će se viđanja odvijati svakog drugog vikenda od subote u 16 časova do nedelje u 18 časova, kao i utorkom i četvrtom od 16 do 19 časova u nedeljama, kada maloletni EE ne spava kod majke, a takođe i svakog drugog državnog i verskog praznika, svakog drugog rođendana deteta u vremenu od 16 do 19 časova, s tim što će otac odvoditi dete majci ispred kuće u kojoj majka živi u naznačenom vremenu, dok će majka u naznačenom vremenu dete vraćati ispred kuće gde živi sa ocem. U stavu petom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje-protivtužene kojim je tražila da joj se maloletni EE poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava. U stavu šestom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje- protivtužene kojim je tražila da se tuženi-protivtužilac obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog EE plaća mesečno novčani iznos od 15.000,00 dinara svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec, s tim da se dospele rate izdržavanja isplate odjednom u roku od 15 dana od dana prijema presude. U stavu sedmom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se uredi način održavanja ličnih odnosa između mal. EE sa ocem BB na način što će tuženi- protivtužilac BB viđati dete svakog drugog vikenda u Gradskom centru za socijalni rad u ... u prisustvu službenika Centra u toku radnog vremena počev od 11 do 13 sati. U stavu osmom izreke, obavezana je tužilja-protivtužena da tuženom-protivtužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 24.440,00 dinara u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 119/19 od 04.04.2019. godine, stavom 1. izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje-protivtužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Jagodini P2 411/17 od 24.12.2018. godine u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom i osmom izreke. Stavom 2. izreke, odbijen je zahtev tužilje-protivtužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja-protivtužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu člana 407. stav 2. u vezi člana 403. stav 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su zaključili brak 06.05.2012. godine iz kog braka imaju maloletnog sina EE rođenog .. godine. Živeli su u kući u ... u zajednici sa majkom i babom tuženog. Do prestanka bračne zajednice došlo je 04.09.2017. godine, kada je tužilja napustila bračnu zajednicu. Bračni odnosi su ozbiljno i trajno poremećeni, nema izgleda da se bračna zajednica nastavi. Tužilja, kada je napustila bračnu zajednicu prijavila je policiji tuženog za nasilje u porodici. Navela je da je poslednje dve godine u braku bila u svađi sa tuženim, stalno su se raspravljali, a tuženi je držao za ruke i drmao zbog čega su joj ostajale modrice. Godine 2015. obratila se psihologu, a stranke su zajedno išli u bračno savetovalište, a do 04.09.2017. godine tuženog nije prijavljivala za nasilje. Po napuštanju zajednice otišla je da živi kod svojih roditelja u kuću koja je velika, a koja kuća je vlasništvo njenog oca. Od 18.08.2017. godine tužilja je u radnom odnosu u firmi ... u ... i ostvaruje mesečnu zaradu prosečno oko 20.000,00 dinara. Nema druge nepokretne imovine. Tuženi BB živi u ... u kući koja je vlasništvo njegove majke i ista je legalizovana ima površinu oko 150m². BB nema nepokretne imovine, a poseduje putničko vozilo ... proizvedeno .... godine koje vozilo je kupio otac tuženog. BB radi kao prodavac u prodavnici ... u ... i zarada mu je oko 35.000,00 dinara mesečno. Ranije je popravljao ... . Sin stranaka maloletni EE ima ... godine i ne ide u vrtić. Dok su stranke živele zajedno EE je išao u vrtić. Od napuštanja zajednice tužilja je prvi put videla maloletnog EE posle mesec i po dana u Centru za socijalni rad oko sat i po vremena u prisustvu dva radnika Centra. Ista nije ni tražila da se obezbedi viđanje maloletnog EE. Dok su živeli zajedno, EEE je bio prisutan svađama stranaka ali se povlačio u sebe i gledao da se zaigra sa nečim da ne čuje. EE su zajedno 2014. godine vodili kod dečjeg psihologa zato što je u tom periodu stezao noge, ali je specijalista dečje psihijatrije ŽŽ rekla da je sa EE sve u redu s obzirom na njegov uzrast ali da izbegavaju svađe i rasprave pred detetom, te da dođu na kontrolu. Ukupne mesečne potrebe maloletnog EE roditelji su opredelili u iznosu od oko 20.000,00 dinara shodno njegovom uzrastu. U slučaju kada bi se maloletni EE poverio ocu tužilja je navela da bi mogla da plaća iznos koji se tužbom traži od 5.000,00 dinara. S obzirom da je tužilja podnela prijavu protiv tuženog istom je izrečena hitna mera zabrane kontakta u trajanju od 48 sati, a nakon toga je od strane suda produžena još mesec dana. Nakon toga nije produžena mera zabrane kontakta a po navodima tuženog tužilja i on su se svađali ali nikada nije bilo fizičkog kontakta između njih a modrice su na nogama i rukama ostajale kad ona udari o sto ili udari rukom u vrata. Prilikom odlaska iz bračne zajednice tužilja nije tražila da sa sobom povede maloletnog EE. EE ima svoju sobu u kući u kojoj živi sa tuženim ocem. Kad tuženi radi, maloletnog EE čuva njegova majka. EE je ranije išao u vrtić, ali zbog novonastale situacije tuženi je prestao da šalje EE u vrtić ne znajući kako će se ponašati tužilja smatrajući da je ista na sve spremna. Gradskom centru za socijalni rad u .. tuženi je predlagao da se organizuje viđanje majke maloletnog EE jer smatra da dete treba da viđa majku, a što je sve realizovano u prostorijama Gradskog centra za socijalni rad. EE je dosta probirljiv i već duže se vremena radi sa njim na tome da mu se poveća izbor jela. Majka tuženog ima imanje u površini od oko 2 hektara i isto je pod šumom te iz njene šume obezbeđuju ogrev, a tuženi pomaže i radi sve vrste poljoprivrednih posla na imanju svoje majke. U susretu sa majkom EE je nasmijan i otvoren, bez problema ostaje sam sa majkom ali nekoliko puta traži da vidi oca i izlazi iz kancelarije da potvrdi očevo prisustvo u hodniku. Otac sa kojim dete aktuelno živi ume da blagovremeno prepozna i adekvatno zadovolji potrebe maloletnog deteta. Pokazuje autoritet prilikom modelovanja detetovog ponašanja, poznaje detetov dnevni ritam i sa detetom jasno razgovara. U toku celokupnog rada sa porodicom Centar je uočio da je otac angažovaniji roditelj u smislu brige o vaspitanju deteta, posvećeniji u zadovoljenju u uzrastu životnih potreba deteta sa većim stepenom emocionalne topline u kontaktu sa detetom. Majka deteta je tokom savetodavnog rada potvrdila da se BB bolje snalazi u roditeljskoj ulozi i da ima adekvatni pristup deteta što se uočava prilikom realizacije kontakta u prostorijama Centra gde je AA uzdržana u pokazivanju emocija prema detetu sa nedovoljno izgrađenim mehanizmom kontrole i usmeravanja detetovog ponašanja. Primetno je da AA nije dovoljno samostalna u donošenju odluka koje se tiču roditeljstva. Dete je emotivno vezano za oba roditelja ali je upućenije na oca kako u toku dosadašnjeg razvoja, tako i u situaciji funkcionisanja roditelja odvojenim ulogama. Sredina u kojoj maloletni EE aktuelno boravi je sredina koja je njemu poznata, na koju je adaptiran, i u kojoj je odrastao, dok je sredina u kojoj boravi majka sredina u koju je dete retko odlazilo. BB poseduje bolje lične roditeljske i stambeno materijalne kapacitete vezano za bezbednu i stabilniju sredinu za odrastanje maloletnog EE. Otac je angažovaniji u roditeljskoj ulozi sa konkretnim i jasnim vaspitnim stavovima i načinima zadovoljavanja potreba deteta u skladu sa uzrastom deteta. Majka pokazuje motivaciju da vrši samostalno roditeljsko pravo ali je tokom postupka uočeno da joj je potreban savetodavni rad na jačanju roditeljskih kapaciteta radi boljeg prepoznavanja i zadovoljavanja potreba i odabira adekvatnih postupaka u vaspitanju. Iako dete ima otpor da ide u kuću gde majka živi isto je uredno odlazilo kod majke bez obzira da li je došlo do toga da se rasplače ili ne. Majka je uredno vraćala dete u određeno vreme. Tužilja je protiv tuženog podnela i krivičnu prijavu za oduzimanje maloletnog deteta ali je naznačena prijava rešenjem OJT u Jagodini Kt 3/18 od 23.02.2018. godine odbačena, jer nema osnovane sumnje da je prijavljeni izvršio naznačeno krivično delo. Navodi tužilje u pogledu vršenja nasilja u porodici nisu ničim bili potkrepljeni. Centar za socijalni rad u .. je smatrao da na bilo koji način nije bilo nužno i svrsishodno izricanje bilo kakve mere a osim toga takav zahtev od strane tužilje-protivtužene nije bio ni postavljen. Pri takvoj situaciji Centar za socijalni rad u ... je mišljenja da dete u pogledu vršenja roditeljskog prava treba da bude povereno tuženom-protivtužiocu, ocu, BB iz ... . U toku postupka obavljeno je i veštačenje od strane Komisije veštaka dr Vladimira Radojkovića specijaliste neuropsihijatrije, uža specijalnost psihijatrija- neurologija, dr Slavice Manojlović Jovanović specijalista psihijatrije neurologije i stručnog lica kliničkog psihologa Ljiljane Golubović. Saslušanjem predstavnika Komisije doktora Vladimira Radojkovića, između ostalog utvrđeno je da je dete bilo izloženo konfliktnoj situaciji između roditelja, izmeštanje iz sadašnjeg prostora bila bi dodatna trauma i zato je predlog da dete ostane u tom prostoru kod oca. Dete je privrženo jednom i drugom roditelju podjednako. Raduje se kontaktu sa majkom koliko god da je vremena prošlo. Uzrok da dete nije dovoljno emocionalno zrelo za svoj kalendarni uzrast da je hiper aktivno i da ima poremećaje pažnje je upravo ta loša komunikacija između roditelja da je to uzrok neurotičnosti, a za opstanak su mu potrebna oba roditelja. Od sekundarnog značaja za razvoj neuroza kod deteta primaran je roditeljski kontakt. Komisija nije primetila da dete ima problema sa koštanim zglobovima, da su mu iskrivljene noge kako to tvrdi tužilja. Majka AA ima izvesne znakove paranoidne osobe u smislu da je sumnjičava i nepoverljiva. Paranoja koja je uočena kod majke ne šteti interesu deteta. Otac je anksiozan u stresnim situacijama i tada reaguje burno i to ne šteti interesu deteta.

Pri ovako utvrđenim činjenicama, nižestepeni sudovi su polazeći od odredbe člana 6. stav 1, člana 41, člana 226. stav 1. člana 77. i čl. 160. i 162. Porodičnog zakona kao i člana 3. Konvencije o pravima deteta, razveo brak između tužilje i tuženog nalazeći da je u interesu maloletnog EE da isti bude poveren ocu BB na samostalno vršenje roditeljskog prava. Uređen je odnos kontaktiranja tužilje majke sa maloletnim EE u skladu sa preporukom i mišljenjem Centra za socijalni rad u .., pri čemu je tužilja-protivtužena obavezana da doprinosi izdržavanju maloletnog EE u visini od 5.000,00 dinara mesečno počev od 11.09.2017. godine pa ubuduće, nalazeći da će ostali iznos do potrebnih 20.000,00 dinara u pogledu izdržavanja maloletnog EE snositi njegov otac, ovde tuženi-protivtužilac. Dalje, pri tome odbijen je tužbeni zahtev tužilje-protivtužene i ista je obavezana na plaćanje troškova parničnog postupka u iznosu od 24.444,00 dinara.

Ceneći navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi na potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenili materijalno pravo, a pri čemu su se shodno citiranim propisima prevashodno rukovodili interesima maloletnog deteta – EE, pravilno ocenjujući da je u interesu maloletnog EE da isti za sada ostane u domaćinstvu kod oca, tj. da se vršenje roditeljskog prava nad maloletnim EE poveri njegovom ocu BB iz ... Nižestepeni sudovi su pravilno ocenili izveštaj Centra za socijalni rad, u pogledu interesa maloletnog EE, a pravilno su ocenjeni i navodi Komisije veštaka koja je iz posebnog ugla cenila sve okolnosti vezano za činjenicu u pogledu vršenja roditeljskog prava nad maloletnim EE i njegovih interesa kao maloletnog deteta. Pravilno je ocenjeno da je sa interesom maloletnog EE celishodnije da se vršenje roditeljskog prava za sada poveri njegovom ocu ovde tuženom, da se ta celishodnost ogleda kako u odnosu tuženog prema maloletnom EE koji ima jasne vaspitne stavove vezano za način zadovoljavanja potreba deteta u skladu sa njegovim uzrastom i motivaciju koju poseduje da se maloletni EE navikao na sredinu gde živi i da je u izvesnom smislu iako je emotivno vezan za oba roditelja, ipak pri trenutnoj situaciji upućeniji na oca. Tuženi je angažovaniji roditelj u smislu brige o vaspitanju maloletnog EE posvećeniji zadovoljenju uzrasta životnih potreba maloletnog EE i sa sve većim stepenom emocionalne topline u kontaktu sa detetom. Pravilno su nižestepeni sudovi procenili i vreme u pogledu koje će maloletni EE boraviti sa svojom majkom, ovde tužiljom i adekvatno uredili način ostvarivanja kontakata. Pravilno su utvrđene i potrebe maloletnog deteta (koje su i sami roditelji opredelili na iznos od 20.000,00 dinara) i u skladu sa tim opredeljena visina doprinosa koje je dužna da plaća tužilja na ime izdržavanja maloletnog EE.

Ne mogu se prihvatiti navodi iz revizije da posle provedenog vremena sa majkom maloletni EE ne želi da se vrati ocu navodeći da se o njemu kod oca brine baba, već želi da ostane sa majkom, jer ti navodi u toku trajanja postupka nisu ničim dokazani. Neprihvatljivi su revizijski navodi da nižestepeni sudovi nisu cenili činjenice da kod maloletnog EE postoje znaci povišene neurotičnosti, poremećaja pažnje i koncentracije, da je hiper aktivan, te da je to sve posledica neadekvatne brige oca i njegove primarne porodice o detetu jer su upravo nižestepeni sudovi cenili te navode i činjenice vezano za uzrok nastanka takvog ponašanja kod maloletnog EE. S druge strane nijednim izvedenim dokazom, u nižestepenom postupku nije ukazano da je takvo ponašanje maloletnog EE nastupilo kao posledica neadekvatne brige oca i njegove primarne porodice. Takvo ponašanje maloletnog EE je nastalo kao posledica loše komunikacije između roditelja jer je za pravilan razvoj maloletnog EE potrebna pažnja oba roditelja.

Stoji činjenica da je u interesu deteta da majku viđa svaki dan ukoliko je to moguće i član 61. stav 1. Porodičnog zakona predviđa da dete ima pravo da održava lične kontakte sa roditeljem, sa kojim ne živi. Međutim, ne mogu se prihvatiti revizijski razlozi da je dete povereno ocu i da je određeno da ga majka viđa samo dva dana u mesecu jer je stavom četiri prvostepene odluke, uređen način viđanja tužilje sa maloletnim EE, a sve to odlučujući o žalbi je cenio i drugostepeni sud, nalazeći da je takva odluka doneta pre svega u interesu maloletnog deteta.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić