.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3090/2019
05.09.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3490/18 od 08.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3490/18 od 08.04.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3490/18 od 08.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 207/17 od 07.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog (ranije Opštinskog) suda u Vranju I.br.293/17, ranije I.br.284/05, i to na ime razlike zarade za period od 01.09.2001. godine do 30.11.2001. godine u iznosu od 6.459,73 dinara, kao i na ime neisplaćenog regresa za 2001. godinu u iznosu od 10.150,45 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na navedene iznose počev od 01.10.2003. godine do isplate, na ime troškova parničnog postupka u iznosu od 12.528,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.01.2004. godine do isplate i na ime troškova izvršnog postupka u iznosu od 3.100,00 dinara, sve u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos naknade imovinske štete u vidu troškova izvršnog postupka iz stava prvog izreke ove presude, kao i na ime novonastalih troškova u istom izvršnom predmetu u iznosu od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.05.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, u roku od 8 dana od dana prijema otpravka presude.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3490/18 od 08.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju Prr1.br. 207/17 od 07.05.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavovima o odgovornosti države za obaveze preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom i rad njenih organa koji su dužni da preduzmu sve neophodne mere radi izvršenja pravnosnažne sudske odluke, kao i obavezi da u slučaju neizvršenja u razumnom roku nadoknadi štetu u visini novčanog potraživanja dosuđenog izvršnom presudom zajedno sa parničnim troškovima i troškovima izvršnog postupka, izraženim u praksi Evropskog suda za ljudska prava (presude u predmetu Marinković i dr. protiv Srbije; predmetu Kačapor i dr. protiv Srbije i drugim) i praksi Ustavnog suda ( odluke Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine; Už 3742/2015 od 26.10.2017. godine i druge).
Stoga, bez obzira na sudske odluke priložene uz reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse.
Takođe, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji ni radi novog tumačenja prava – odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku o objektivnoj odgovornosti tužene države za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, članova 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima o umanjenju imovine (običnoj šteti) i odgovornosti tužene za nezakonit i nepravilan rad njenih organa, te odredbi člana 1. protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije kojima je svakom garantovano pravo na imovinu.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo dana 01.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 38.238,18 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. To znači da je pobijanom drugostepenom presudom okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP.
Prema članu 479. stav 6. istog zakona, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
