U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Vidić advokat iz ..., protiv tuženih BB i maloletne VV, obe iz ..., koju zastupa zakonska zastupnica BB, a čiji je punomoćnik Biljana Višekruna advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 226/19 od 17.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 226/19 od 17.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 54/18 od 21.12.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tužilac AA iz ... da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne VV iz ..., plaća mesečno iznos 7.000,00 dinara, počev od 13.01.2017. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi i to unapred najkasnije do 20. u mesecu za tekući mesec s tim što je dospele iznose dužan isplatiti odjednom sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 20. u mesecu za prethodni mesec pa do isplate, sve na ruke tužene BB iz ... putem poštanske uputnice u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 226/19 od 17.04.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženih je delimično usvojena i delimično odbijena i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P2 54/18 od 21.12.2018. godine preinačena u stavu prvom izreke, tako što je obavezan tužilac AA da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne VV, pored dosuđenih 7.000,00 dinara mesečno, plaća još 3.000,00 dinara – ukupno mesečno 10.000,00 dinara najkasnije do 20. u mesecu za tekući mesec, a dospele rate odjednom sa zakonskom zateznom kamatom počev od svakog 20. u mesecu za prethodni mesec pa do isplate, sve na ruke zakosnke zastupnice BB iz ..., putem poštanske uputnice i u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz razloga predviđenog članom 407. stav 1. tačka 4. (pogrešna primena materijalnog prava) i stav drugi Zakona o parničnom postupku (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje).

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su roditelji maloletne VV, rođene .... godine. Tužilac je rođen ... godine. Završio je srednju školu i zaposlen je u privrednom društvu koje obavlja poslove obezbeđenja objekata. Radi u smenama – prvu smenu od 07,00 do 19,00 sati, nakon koje je slobodan 24 sata i drugu smenu od 22,00 do 07,00 sati, nakon koje je slobodan sledećih 48 sati. Povremeno radi i vanredne smene, u vreme kada bi inače imao pravo na odmor od rada. Svojim radom ostvaruje zaradu koja se, u periodu januar 2017. godine – avgust 2018. godine, kretala u rasponu od 24.000,00 dinara do 41.000,00 dinara mesečno. Zarada tužioca opterećena je ratom kredita u visini od 100.000,00 dinara, uzetog za adaptaciju sobe u porodičnoj kući njegovih roditelja u kojoj bi boravila maloletna VV kada vreme provodi sa njim, radi polaganja vozačkog ispita. Od zarade tužilac zadovoljava svoje lične potrebe u iznosu od 8.000,00 dinara mesečno, učestvuje u troškovima korišćenja porodične kuće u kojoj živi sa roditeljima sa iznosom od 3.000,00 dinara mesečno i snosi troškove prevoza do radnog mesta preko iznosa od 1.200,00 dinara koji mu poslodavac nadoknađuje. Tužilac je zdrav i radno sposoban, a nema obavezu izdržavanja drugih lica. Tužena BB je rođena ... godine. Završila je srednju školu. Zaposlena je i njena zarada se, u periodu januar 2017. – mart 2018. godine, kretala u rasponu od 28.000,00 do 42.000,00 dinara mesečno. Zarada ove tužene opterećena je ratom kredita u iznosu od 12.500,00 dinara mesečno koji je, zajedno sa svojim vanbračnim partnerom, uzela za kupovinu stana. Maloletna VV živi sa majkom i za zadovoljavanje njenih potreba mesečno je neophodan iznos od 20.000,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je, imajući u vidu materijalne prilike u porodicama stranaka i potrebe maloletnog deteta, primenom člana 154. Porodičnog zakona obavezao tužioca da za izdržavanje maloletne VV mesečno plaća iznos od 7.000,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženih, drugostepeni sud je primenom članova 75, 154, 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona povisio iznos izdržavanja i obavezao tužioca da, pored iznosa 7.000,00 dinara dosuđenog prvostepenom presudom, za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno iznos od još 3.000,00 dinara. Po nalaženju tog suda, oba roditelja su u mogućnosti da sa jednakim iznosom doprinose izdržavanju maloletnog deteta, za čije potrebe je mesečno neophodno 20.000,00 dinara, što je inače niže od minimalne sume izdržavanja. Tužilac nema obavezu izdržavanja drugih lica i s obzirom na svoju životnu dob i posao koji sada obavlja, ima mogućnost da se dodatno angažuje i tako obezbedi potrebna sredstva za izdržavanje svog maloletnog deteta. Zbog toga, po shvatanju prvostepenog suda, plaćanjem iznosa od 10.000,00 dinara mesečno na ime ispunjenja svoje zakonske obaveze izdržavanja maloletnog deteta tužiočeva životna egzistencija neće biti ugrožena.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prilikom odlučivanja o visini tužiočeve obaveze izdržavanja maloletnog deteta drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe člana 160. i 162. Porodičnog zakona, zbog čega nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužilac ostvaruje redovna mesečna primanja u visini koja omogućava plaćanje izdržavanje dosuđenog u fiksnom novčanom iznosu. Organizacija njegovog rada – rad u smenama u trajanju od po 12,00 sati, nakon kojih ima pravo na odmor od 24 sata, odnosno 48 sati, omogućava dodatno radno angažovanje tužioca i sticanje dopunske zarade, a eventualni rad u vanrednim smenama, po logici stvari, znači i veću zaradu koju on ostvaruje u radnom odnosu. U tom kontekstu nisu od značaja navodi tužiočeve revizije da zbog rada u vanrednim smenama nije u mogućnosti da se dodatno radno angažuje i zato pogrešnom činjenično-pravnom zaključku drugostepenog suda, da može doprinositi izdržavanju maloletnog deteta sa iznosom od 10.000,00 dinara mesečno, jer postoji mogućnost njegovog dodatnog radnog angažovanja. Neosnovan je navod revizije da je visinu izdržavanja trebalo odrediti u odnosu na osnovnu zaradu tužioca, koja iznosi 25.000,00 dinara mesečno, jer se pri odlučivanju o visini izdržavanja uzimaju u obzir svi prihodi dužnika izdržavanja, pa i oni koji se ostvaruju prekovremenim radom.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom člana 204. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić