.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3149/2022
14.04.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca DOO „Ekogradnja – projekt S.G.“ iz Kovina, čiji je punomoćnik Nikola Mađinac advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8794/19 od 02.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 14.04.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8794/19 od 02.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 12856/18 od 02.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je tužena diskriminatorski postupala u postupku pred Privrednim sudom u Pančevu P 289/11, na način naveden u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu naknade štete u iznosu od 14.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2015. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se utvrdi da je ništav zapisnik o ročištu za glavnu raspravu od 20.09.2011. godine i da su ništavi svi pravni poslovi – radnje zapisničara AA, preduzete na ročištu za glavnu raspravu od 20.09.2011. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove postupka u iznosu od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8794/19 od 02.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 12856/18 od 02.07.2019. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. i člana 408. ZPP u vezi sa članom 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tačni su navodi revizije da prvostepeni sud nije objavio svoju presudu na način propisan članovima 352. i 353. ZPP, ali ovaj propust predstavlja relativno bitnu povredu odredaba parničnog postupka predviđenu članom 374. stav 1. tog Zakona koja ne utiče na pravilnost donete presude. U takvoj situaciji sud je vezan donetom presudom od kada je ona otpravljena, a prema strankama presuda deluje od dana kada im je dostavljena.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac pred Privrednim sudom u Pančevu vodi parnicu protiv tužene Opštine Kovin. U tom postupku sud je, na predlog punomoćnika tužene od 19.09.2011. godine i zbog opravdane sprečenosti – bolesti postupajućeg sudije, odložio ročište za glavnu raspravu zakazano za 20.09.2011. godine. Tužilac je podneskom od 30.09.2011. godine tražio da se, zbog izostanka punomoćnika tužene Opštine sa ročišta za glavnu raspravu od 20.09.2011. godine, donese presuda zbog izostanka.
Tužbom podnetom u ovom sporu tužilac traži utvrđenje da je diskriminisan nezakonitim i nepravilnim radom Privrednog suda u Pančevu koji o njegovom tužbenom zahtevu, koji je predmet tog spora, nije odlučio presudom zbog izostanka, kao i naknadu materijalne štete u visini iznosa koji je, po ugovoru o delu od 05.04.2016. godine, platio posleniku za izradu tužbe kojom je pokrenuo ovaj postupak.
Po nalaženju revizijskog suda, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja koje se navodima revizije ne dovodi u sumnju, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava zaključili da nema diskriminacije tužioca.
Zakonom o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 22/09), određeno je značenje izraza „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“, kao i značenje izraza „lice“ i „svako“ (član 2. stav 1. i 2.). Prema toj odredbi, glavno obeleže diskriminacije je neopravdano pravljenje razlike između lica s obzirom na neko njihovo lično ili pretpostavljeno svojstvo, a zaštita od diskriminacije pruža se i pravnom licu koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije.
U konkretnom slučaju, tužilac nije učinio verovatnim da je postupanje suda u sporu koji je pokrenuo protiv tužene Opštine Kovin bilo diskriminatorsko iz razloga koje navodi u tužbi – zbog statusa tužioca kao privrednog društva u privatnoj svojini, odnosno nekog od ličnih svojstava njegovog osnivača (politička pripadnost, stručna osposobljenost, imovno stanje i slično). Postupanjem Privrednog suda u Pančevu koji nije odlučio o tužiočevom predlogu da se o njegovom tužbenom zahtevu odluči presudom zbog izostanka, nije izvršena diskriminacija tužioca po bilo kom osnovu, na posredan ili neposredan način, zbog čega se u ovom sporu neosnovano traži sudska zaštita od diskriminacije i naknada materijalne štete.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
