U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Toskić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Stanković, advokat iz ..., radi izmene odluke o održavanju ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 555/18 od 31.01.2019. godine, u sednici održanoj 05.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 555/18 od 31.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Brusu, Sudske jedinice u Aleksandrovcu P2 3/18 od 12.09.2018. godine, izmenjen je model održavanja ličnih odnosa određen presudom Osnovnog suda u Brusu, Sudske jedinice u Aleksandrovcu P2 97/15 od 26.02.2016. godine, tako što je određeno da će se viđanje tuženog i mal. VV, odvijati svakog utorka i četvrtka u trajanju od dva-tri sata u gradu po dogovoru stranaka, svakog vikenda (subota, nedelja) u trajanju od 10 do 15 časova i to kako subotom tako i nedeljom bez prisustva majke, a da majka bude u blizini ne dalje od 200 m, kako bi u slučaju traženja majke od VV ona bila u njegovom prisustvu. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 555/18 od 31.01.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Na osnovu člana 407. stav 2. ZPP revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim ako je izjavljena protiv presude iz člana 403. stav 2. ZPP što ovde nije slučaj. Pozivanje revidenta na bitne povrede odredaba postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom nije osnovano.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, maloletni VV je rođen .... godine u braku parničnih stranaka koji je razveden presudom Osnovnog suda u Brusu, Sudska jedinica u Aleksandrovcu P2 97/15 od 26.02.2016. godine, kojom je uređen i način održavanja ličnih odnosa tuženog sa mal. detetom, tako što će se sa ocem viđati od početka juna tri puta nedeljeno, danima koje roditelji odrede, u gradu u prisustvu majke vremenski koliko je optimalno za njega, od juna do septembra 2016. godine, viđaće se na isti način s`tim da majka ne bude sa njima, već da bude u blizini kako bi je u slučaju potrebe maloletnog VV otac pozvao, a da vreme viđanja bude na 3-4 sata. Od septembra, pa dok VV ne napuni četiri godine otac će ga viđati tri puta nedeljno, tako što će ga uzimati kod sebe u toku dana na par sati pre ili posle podne, a kada VV napuni četiri godine kod oca bi provodio svaki drugi vikend i po jedan dan u nedelji (sreda pre ili posle podne), da tom prilikom majka detetu sprema bezglutenske obroke koje bi VV poneo sa sobom, a otac se obavezuje da bude sve vreme uz dete kod njega, da VV za vikend ne spava kod njega već kod majke (uzimao bi ga u subotu ujutru i vraćao uveče, uzimao bi ga u nedelju ujutru i vraćao uveče), a kada VV krene u školu kod oca će provoditi svaki drugi vikend u mesecu (petak posle škole do nedelje do 17 časova), polovinu svih školskih raspusta, državnih i verskih praznika, kao i za vreme krsne slave i rođendana. Istom presudom maloletni sin stranaka poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tužilja nije poštovala navedenu presudu u pogledu njene obaveze da omogući tuženom viđanje maloletnog sina, pa je tuženi podneo predlog za izvršenje na osnovu sudske presude. Rešenje o dozvoli izvršenja doneto je 13.09.2016. godine, ali izvršenje nije sprovedeno. Dete ima ... godine, pati od ..., ekcema koji se prvi put pojavio u šestom mesecu života, opstruktivnog bronhitisa koji se pojavio u 7-8 mesecu života, hipersenzitivno je i anksiozno. Ima strah od odvajanja od majke koji se manifestuje impulsivnim reagovanjem.Teško uspostavlja kontakt sa ocem, a ne želi da se viđa sa njim, plače pri susretu, a nakon povratka bude agresivan. Prema nalazu i stručnom mišljenju veštaka interes deteta je da se ponovo uspostavi emocionalni odnos između njega s jedne strane i oca sa druge strane. Odnosi između stranaka su međusobno netrpeljivi, a tužilja (majka deteta kojoj je dete maksimalno lojalno) prenosi svoja negativna osećanja na dete, što dovodi do pojačanog separacionog straha i neadekvatnih reakcija u situacijama odvajanja od majke. Nema konstruktivnog dijaloga među roditeljima u cilju stvaranja stabilnih uslova za nesmetan razvoj deteta, što doprinosi psihosomatskim oboljenjima kojima je VV sklon (alergijski rinitis, opstruktivni bronhitis, aktopiski dermatitis-ekcem), pa je predloženo postepeno odvajanje od majke u kratkom vremenskom periodu radi uspostavljanja pozitivnih emocija i iskustava sa ocem. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad od 09.07.2018. godine, u najboljem interesu deteta, mal. VV, je da roditelji naprave potrebne promene (lične, međusobne, porodične) kako bi stvorili uslove da se model odeređen presudom P2 97/15 od 26.02.2016. godine realizuje, zaživi i kao takav ostane na snazi, nalazeći da je model uređenja ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem rezultat dogovora roditelja.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da su se stekli uslovi za izmenu prethodno određenog modela viđanja oca – tuženog sa mal. detetom, koji je bio određen odlukom od 26.02.2016. godine, jer model određen tom presudom nije profunkcionisao, a sada ga je vreme preteklo, pa je potreban novi period prilagođavanja deteta, ispravno regulišući održavanje ličnih odnosa mal.deteta sa roditeljem s kojim ne živi primenom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona (dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi). Sudovi su imali u vidu nalaze veštaka i izveštaj Centra za socijalni rad u ... (koji je pribavljen primenom člana 270. Porodičnog zakona) i odluku su doneli rukovodeći se najboljim interesom mal.deteta u smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona (u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta).

Prema članu 3. Konvencije o pravima deteta najbolji interes deteta treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koje se tiču dece bez obzira koje institucije ili organi preduzimaju ove aktivnosti. Članom 8. stav 1. Konvencije propisano je da se države članice obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja, a članom 9. stav 3. pravo deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa najboljim interesom deteta.

Porodičnim zakonom je propisano da dete ima pravo da održava lične odnose i sa roditeljem sa kojim ne živi (član 61. stav 1.); u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta (član 266. stav 1.).

Neosnovani su revizijski navodi tuženog kojima se osporava pravilnost drugostepene odluke o načinu održavanja ličnih odnosa sa maloletnim detetom, jer pobijenom odlukom je pravilnom primenom članova 6., 61. i 266. stav 1. Porodičnog zakona, uređen način održavanja kontakta tuženog sa mal. VV koji model omogućava održavanje i dalje razvijanje adekvatnih ličnih odnosa između maloletnog deteta i oca, posebno imajući u vidu uzrast, pol, zdravstveno stanje, emocionalne i razvojne potrebe deteta. Kod maloletnog VV javlja se problem u emocionalnoj sferi, hipersenzitivan je i anksiozan, ima strah od odvajanja od majke što manifestuje impulsivnim reagovanjem, pa teško uspostavlja odnos sa ocem, ne želi da se viđa sa njim, plače pri susretu, a nakon povratka bude agresivan i zbog svega toga nije preporučljivo da se dete prisiljava da se viđa sa ocem. Nesumnjivo je potreban period prilagođavanja radi uspostavljanja stabilnog odnosa sa ocem. Najbolji interes deteta je uvek prioritetan kada se odlučuje o zaštiti prava i interesa deteta i ceni se prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, što su nižestepeni sudovi pravilno učinili. Istovremeno, ovakva odluka omogućava tuženom kao roditelju koji ne vrši roditeljsko pravo, da prati i utiče na vaspitavanje mal. deteta, u smislu člana 78. stav 3. Porodičnog zakona.

Stoga, su bez uticaja navodi revizije kojima se ukazuje da sud pri donošenju odluke nije vrednovao nalaz Centra za socijalni rad u ... od 09.07.2018. godine, jer je sud pribavio nalaz ovog centra primenom člana 270 Porodičnog zakona. Međutim, sud nije vezan predlogom, odnosno mišljenjem centra, koji model viđanja treba uspostaviti, već je dužan da ceni sve okolnosti konkretnog sličaja i odluku donese rukovodeći se najboljim interesom deteta. Kako model viđanja utvrđen prethodnom odlukom suda nije zaživeo i mal. VV nije sa ocem izgradio emocionalnu relaciju i prevazišao separacione poteškoće, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u interesu je mal. VV (koji je u međuvremenu porastao) da se njegovi kontakti sa ocem odvijaju bez prisustva majke, ali u njenoj blizini, što opravdava izmenu ranije određenog modela održavanja ličnih odnosa tuženog i mal. VV, na način određen nižestepenim presudama. S toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nisu od uticaja ni navodi revizije tuženog kojima se ukazuje da je u odnosu na model viđanja utvrđen presudom P2 97/15 od 26.02.2016. godine, pobijanim sudskim odlukama suspendovano njegovo pravo na viđanje u utvrđenim intervalima iste presude, jer utvrđeni model viđanja ne redukuje njegova prava imajući u vidu da model određen prethodnom presudom nije poštovan i otac nije ni viđao maloletno dete.

U sukobu prava i želje tuženog da kao otac održava lične odnose sa maloletnim sinom VV i prava maloletnog deteta kod koga postoji negativan stav za održavanje ovakvog odnosa, odlučiće najbolji interes deteta. Način na koji je uređeno održavanje ličnih odnosa između tuženog i maloletnog deteta je u najboljem interesu maloletnog deteta, a u isto vreme obezbeđuje tuženom učešće u vršenju roditeljskog prava u smislu odredbi Porodičnog zakona. Otac je u obavezi da isplanira i da kvalitetno provodi vreme sa svojim detetom sve u cilju eleminisanja negativnih posledica narušenih roditeljskih odnosa. Takođe majka ima obavezu da pripremi dete za kontakte sa ocem u smislu podsticanja deteta da se sa ocem vidi i provodi vreme, pa tuženi u svakom slučaju ima mogućnost da kada lični odnosi između njega i deteta budu takvog kvaliteta da je dete spremno da sa ocem provodi više vremena traži proširenje sada određenog modela održavanja ličnih odnosa.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić