.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3382/2018
24.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupaju punomoćnici Božidar Ivanišević i Aneta Milovanović, advokati iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupaju punomoćnici Zdravko Petrović i Milojica Cvijović, advokati iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama parničnih stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 820/17 od 22.12.2017. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 820/17 od 06.03.2017. godine, u sednici održanoj 24.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tužilje i tuženog, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 820/17 od 22.12.2017. godine, ispravljene rešenjem istog suda Gž 820/17 od 06.03.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 1012/13 od 01.12.2016. godine, stavom prvim izreke obavezan je tuženi da tužilji plati na ime naknade štete po članu 155. ZOO (obična šteta) i (izmakla dobit), iznos od 58.800 evra sa kamatom po Zakonu o obligacionim odnosima od 23.11.1994. godine (član 402 ZOO) do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS za ovu vrstu valute. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.632.800 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 820/17 od 22.12.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda Gž 820/17 od 06.03.2017. godine, ukinuta je prvostepena presuda i presuđeno, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji isplati iznos od 36.392,36 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome Narodna banka Srbije otkupljuje stranu valutu na dan isplate, sa kamatom prema članu 4. Zakona o zateznoj kamati počev od 01.12.2016. godine do isplate, a odbijen tužbeni zahtev tužilje, preko dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 58.800 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome banka otkupljuje efektivnu stranu valutu i zahtev za isplatu kamate na dosuđeni iznos za period od 23.11.1994. godine do 01.12.2016. godine i na razliku preko dosuđenog do traženog iznosa za period od 23.11.1994. godine pa do isplate, kao neosnovan. Tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 2.246.000 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile revizije i to tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, a tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizija primenom člana 401. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj72/11 .... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije parničnih stranaka nisu dozvoljene. U tom smislu, činjenica da je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu, nije od uticaja za ocenu dozvoljenosti izjavljenih revizija, jer se član 403. stav 2. tačka 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 55/14) u ovom slučaju ne može primeniti.
Prema članu 506. stav 1. (prelazne i završne odredbe) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09). Međutim, prema članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Navedeni Zakon o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14) reguliše odlučivanje o reviziji protiv pravnosnažnih odluka donetih u drugom stepenu posle 31.05.2014. godine, kada je ovaj zakon stupio na snagu, samo u pogledu vrednosnog cenzusa za dozvoljenost revizije, pa kako je u ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda doneta 22.12.2017. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela ZPP, to se dozvoljenost revizije u pogledu vrednosnog cenzusa ceni prema navedenoj odredbi novela iz člana 23. stav 3. tog zakona, nezavisno od vremena pokretanja parničnog postupka.
Tužba u ovoj parnici podneta je 16.09.1996. godine, sa tužbenim zahtevom za utvrđenje ništavosti dva ugovora o poklonu nepokretnosti, s tim što je u toku postupka podneskom od 02.02.1998. godine tužba preinačena, isticanjem i tužbenog zahteva za novčano potraživanje na ime naknade štete. O tužbenom zahtevu za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu nepokretnosti, pravnosnažno je odlučeno tako što je prvostepenom presudom, koja je potvrđena u tom delu presudom Okružnog suda u Kragujevcu Gž 432/05 od 18.08.2005. godine, usvojen tužbeni zahtev i utvrđena ništavost oba ugovora o poklonu nepokretnosti, a zatim je presudom Vrhovnog suda Srbije Rev 3046/05 od 15.03.2006. godine, odbijena kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv pravnosnažne drugostepene presude. U daljem toku postupka, tužbeni zahtev u pogledu novčanog potraživanja konačno je preinačen podneskom od 20.05.2016. godine, tako što je tražena naknada štete (obična šteta i izmakla dobit) u iznosu od 58.800 evra sa kamatom po Zakonu o obligacionim odnosima od 23.11.1994. godine (član 402. ZOO) do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS za ovu vrstu valute.
Odredbom člana 29. ZPP, propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
U konkertnom slučaju radi se o imovinsko-pravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela po reviziji tužilje iznosi 22.407,64 evra u dinarskoj protivvrednosti, a po reviziji tuženog 36.392,36 evra u dinarskoj protivvrednosti. Kako pojedinačno navedeni iznosi ne prelaze cenzus za izjavljivanje revizije od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (20.05.2016. godine), po članu 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije parničnih stranaka nisu dozvoljene.
Na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
