.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3423/2022
07.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Katarine Manojlović Andrić, Danijele Nikolić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA, ..., ..., čiji je punomoćnik Milan A. Nirnberger, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13933/20 od 22.07.2021. godine, u sednici održanoj 07.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13933/20 od 22.07.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13933/20 od 22.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 3013/19 od 03.03.2020. godine, prvim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime manje isplaćene pripadajuće penzije usled umanjenja zbog dostave na kućnu adresu za period od januara 2016. godine do novembra 2018. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose kao u ovom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom. Trećim stavom izreke, tužilja je oslobođena plaćanja sudske takse.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 13933/20 od 22.07.2021. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i drugom izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. O zahtevu tužilje za naknadu štete zbog manje isplaćene penzije u periodu od januara 2016. godine zaključno sa novembrom 2018. godine, odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 109. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jer se tužilja opredelila za isplatu penzije u gotovini na adresu prebivališta i takvim izborom načina isplate prihvatila obavezu da plati poštarinu (cenu za pružene poštanske usluge) predviđenu cenovnikom JP ,,Pošta Srbije“.
Iz navedenih razloga, nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je primenom člana 404. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari, podneta je 06.02.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 3.740,76 dinara.
Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužilje nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
