Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku u vezi člana 420. stav 2. tačka 5., u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog tužioca za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. Zakona o parničnom postupku, zato što sporno pravno pitanje ispunjenosti uslova za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan po predlogu kada je naknadno pred nadležnim organom na drugačiji način pravnosnažno, odnosno konačno rešeno prethodno pitanje (član 12.) na kome je sudska praksa zasnovana shodno članu 426. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijano drugostepeno rešenje je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Pozivanje tužioca na presudu Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 1251/15 od 25.12.2017. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2324/18 od 04.02.2019. godine, nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, jer se nižestepeni sudovi u toj parnici nisu ni upuštali u ispitivanje punovažnih pravnih poslova koje je tužilac zaključio sa prodavcem, već je prvostepena presuda potvrđena od strane drugostepenog suda, zbog nedostatka potpune pasivne legitimacije (jer tužbom na strani tuženih nisu obuhvaćena oba ugovarača) kako je to pravilno utvrđeno pobijanim rešenjem što znači da navedenim odlukama nije ni konačno rešeno prethodno pitanje na kome je sudska odluka zasnovana, te nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 426. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku. Kako je revizija usmerena na razrešenje konkretnog pitanja, to nema mesta odlučivanju o reviziji kao posebnoj, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a prema stavu 5. istog člana, revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.

U konkretnom slučaju tužilac pobija rešenje drugostepenog suda o odbijanju predloga za ponavljanje postupka. Stoga revizija u smislu citiranog člana 420. stav 5. ZPP nije dozvoljena, s obzirom da se ne radi o rešenju kojim je postupak pravnosnažno završen. Nema mesta primeni ni odredbe člana 403. stav 2. ZPP kojim je regulisana dozvoljenost revizije protiv drugostepene presude nezavisno od cenzusa. Naime, ovde se radi o reviziji kao vanrednom pravnom leku koja je izjavljena radi odlučivanja o drugom vanrednom pravnom leku, pa je dozvoljenost te revizije propisana posebnom zakonskom odredbom člana 420. stav 5. ZPP, zbog koje revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić