Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...18/20) u vezi člana 202. Porodičnog zakona, pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP jer nije došlo do pogrešne primene ili propusta u primeni odredbi Zakona o parničnom postupku na koje se u reviziji posebno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke AA i BB su živeli u bračnoj zajednici od ...1993. godine u kojoj su dobili petoro dece, i to DD rođenu 1994. godine, ĐĐ rođenu 1997. godine, VV rođenu 2008. godine, GG rođenu 2012. godine i EE rođenog 2001. godine.

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P2 61/18 od 25.04.2019. godine razveden je brak između parničnih stranaka, odlučeno je da se maloletne ćerke parničnih stranaka VV i GG povere na dalju negu, čuvanje i vaspitanje majci – tužilji radi samostalnog vršenja roditeljskog prava uz utvrđeno prebivalište maloletne dece na adresi majke, odlučeno je da se maloletni sin parničnih stranaka EE poveri na dalju negu, čuvanje i vaspitanje ocu radi samostalnog vršenja roditeljskog prava i utvrđeno prebivalište maloletnog EE na adresi oca, tuženi je obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdražvanje mal. VV i GG plaća mesečno po 5.000,00 dinara, ukupno 10.000,00 dinara, a tužilja je obavezana da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog sina EE plaća mesečno 5.000,00 dinaa, utvrđen je način održavanja ličnih odnosa između mal. VV i GG sa ocem BB, kao i način održavanja ličnih odnosa između maloletnog EE i tužilje majke AA, te je odlučeno da svaka stranka sama snosi svoje parnične troškove.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 423/19 od 24.09.2019. godine navedena presuda je ukinuta u stavu drugom i četvrtom izreke (u delu odluke o vršenju samostalnog roditeljskog prava tužilje nad mal. ćerkama parničnih stranaka i u delu odluke o obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju mal. ćerke parničnih stranaka) i u tim delovima predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Rešenjem istog suda Gž2 423/19 od 05.11.2019. godine ispravljeno je rešenje tog suda od 24.09.2019. godine tako što je navedeno da u drugom redu umesto reči u stavu drugom i četvrtom izreke treba da stoje reči „u stavu drugom i šestom izreke“ (u delu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa mal. ćerke stranaka sa ocem). U tom smislu presuda Osnovnog suda u Aranđelovcu P2 61/18 od 25.04.2019. godine postala je pravnosnažna u stavu četvrtom izreke u pogledu obaveze izdržavanja tuženog mal. ćerki stranaka. Međutim, rešenjem o ispravci rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 423/19 od 02.02.2021. godine, ispravljeno je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 423/19 od 24.09.2019. godine tako što se u izreku rešenja u drugom redu umesto reči „u stavu drugom i četvrtom izreke“, unose reči „u stavu drugom, četvrtom i šestom izreke“. Pravnosnažnom dopunskom presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P2 281/19 od 10.12.2021. godine obavezan je tuženi BB da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje ćerke VV i GG plaća mesečno iznose od po 10.000,00 dinara na način bliže određen izrekom presude, počev od 10.12.2021. godine kao dana donošenja presude pa dok bude trajala ova zakonska obaveza ili na osnovu nove sudske odluke ne bude izmenjena ili ukinuta, tako da je ostalo da se u ponovnom postupku odluči o vršenju roditeljskog prava na maloletnim ćerkama stranaka i načinu održavanja ličnih odnosa mal. ćerki stranaka sa roditeljem koji ne vrši samostalno roditeljsko pravo.

Prema nalazu i mišljenju Komisije veštaka Kliničkog centra Srbije, Klinike za psihologiju, Odsek za sudsku psihijatriju, oba roditelja su podobna za vršenje roditeljskog prava, nisu istaknute prednosti i mane ni oca ni majke, zbog čega veštaci smatraju da ne postoje apsolutna prednost nijednog roditelja sa strane psihijatrijskog i psihološkog stanovišta u pogledu vršenja roditeljskog prava nad maloletnim ćerkama parničnih stranaka. Imajući u vidu ovakav nalaz i mišljenje veštaka, te dovodeći ga u vezu sa izveštajima i stručnim nalazom i mišljenjem Centra za socijalni rad u Aranđelovcu, sudovi su zaključili da je u najboljem interesu maloletne dece da samostalno roditeljsko pravo vrši majka. Pri tome su posebno imali u vidu činjenicu da se maloletna deca parničnih stranaka od januara meseca 2019. godine nalaze kod majke sa kojom žive, da su se navikle na uslove života u okruženju majke i potpuno prilagodile, da kod nje imaju svoj prostor opremljen za potrebe dece, te da je način održavanja ličnih kontakata maloletne dece sa ocem već uređen po privremenoj meri koja se sprovodi. Način održavanja ličnih odnosa mal. dece sa ocem je takođe određen u skladu sa najboljim interesima maloletne dece, koji je već primenjivan i koji je u skladu sa razvijenom emocionalnom bliskošću mal. dece prema bratu EE i sestri ĐĐ, kao i činjenici da deca duže vreme nisu videli oca i boravila u kući u kojoj su rođene i u kojoj su ranije živela.

Na utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju su dali dovoljno razloga, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Članom 6. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koja se tiču deteta. Članom 266. istog Zakona propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odonosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posedovanje u porodičnim odnosima, u smislu člana 270. Porodičnog zakona.

Najbolji interes deteta predstavlja pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Elementi za njegovu procenu su uzrast i pol deteta, želje i osećanja deteta s obzirom na uzrast i zrelost (potrebe deteta, vaspitne, stambene, ishrane i sl.) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta.

U konkretnom slučaju sudovi su pravilno utvrdili elemente procene najboljeg interesa mal. deteta pribavljanjem, u smislu odredbe člana 270. Porodičnog zakona, nalaza i mišljenja Komisije veštaka Kliničkog centra Srbije, koji je pravilno cenjen u sklopu ostalih izvedenih dokaza, u smislu člana 8. ZPP. Uz ovo je sud cenio i uzrast maloletne dece i sve njihove potrebe na emocionalnom i razvojnom planu, kao i sposobnost roditelja da zadovolje utvrđene potrebe mal. dece. Prilikom ocene sposobnosti majke da zadovolji utvrđene potrebe mal. deteta uzete su u obzir sve okolnosti, i pravilno utvrđeno da je majka u mogućnosti da u punoj meri zaštiti lična prava i interese maloletne dece stranaka.

Sudovi su cenili i mišljenje mal. dece stranaka u smislu člana 65. Porodičnog zakona, te su ovo mišljenje doveli u vezu sa najboljim interesom maloletne dece, i suprotno navodima revizije, pravilno odlučili da majka vrši samostalno roditeljsko pravo nad maloletnom decom parničnih stranaka.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega nema pravo na troškove tog postupka koje je tražio i opredelio u reviziji, a u smislu člana 153. i 154. ZPP.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić