U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca maloletnog AA, čiji je zakonski zastupnik BB i BB iz ..., čiji je punomoćnik Radislav Maravić, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Svrzić, advokat iz ... i Kompanija „Dunav osiguranje“ a.d.o. Beograd, GFO Smederevo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca maloletnog AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 610/2018 od 22.03.2018. godine, u sednici održanoj 27.08.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca maloletnog AA izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 610/2018 od 22.03.2018. godine u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu P 1/14 od 13.10.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima solidarno isplate, i to tužiocu maloletnom AA ukupno 1.300.000,00 dinara, i to za pretrpljene fizičke bolove 200.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 250.000,00 dinara, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 500.000,00 dinara i za duševne bolove zbog naruženosti 350.000,00 dinara, a tužiocu BB za duševne bolove zbog teškog invaliditeta maloletnog AA 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 13.10.2017. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca u delu preko dosuđenih, a do traženih iznosa, sa kamatom, bliže određeno u izreci pobijane presude, kao i za iznos od 189.000 evra, kao kapitalizirani iznos za tuđu negu i pomoć i iznos od 360.000 evra, kao kapitalizirani iznos za izgubljenu zaradu, sve sa kamatom. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima na ime troškova postupka plate 341.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 610/2018 od 22.03.2018. godine, stavom prvim izreke potvrđena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke, u kojem je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca maloletnog AA kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu isplate 189.000 evra, kao kapitalizirani iznos za tuđu negu i pomoć i 360.000 evra, kao kapitilizirani iznos za izgubljenu zaradu, sa kamatom i u tom delu žalba tužioca maloletnog AA odbijena, kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom, preostalom delu stava drugog i u stavu trećem izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u stavu prvom izreke iz svih zakonom propisanih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud, pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je u saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila 06.11.2010. godine, u Smederevu, zadobio teške telesne povrede, zbog kojih povreda je trpeo fizičke bolove i strah i zbog kojih povreda je kod njega umanjena životna aktivnost 77% i nastala naruženost težeg stepena. U vreme kada se dogodila saobraćajna nesreća tužilac AA je imao ... godina. Povodom saobraćajne nesreće tuženi VV je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Smederevu K 1025/11 od 12.10.2012. godine oglašen krivim za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 3, u vezi sa stavom 1. KZ. Vozilo kojim je upravljao tuženi VV bilo je osigurano od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima kod tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ a.d.o, koja je 22.02.2011. godine tužiocu AA na ime naknade nematerijalne štete isplatila 200.000,00 dinara. Presudom Osnovnog suda u Smederevu razveden je brak roditelja tužioca AA, a on je poveren ocu, tužiocu BB na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili, kao neosnovan zahtev tužioca AA za isplatu kapitaliziranog iznosa za tuđu negu i pomoć i kapitaliziranog iznosa za izgubljenu zaradu, primenom člana 231. ZPP, nalazeći da tužilac nije dokazao visinu štete, s obzirom da tužilac kao oštećeni mora dokazati postojanje štete, njen obim i visinu, saglasno pravilima o teretu dokazivanja.

Po oceni Vrhovnog kascionog suda, pravilnom primenom materijalnog prava, pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili kao neosnovane ove zahteve tužioca AA.

Članom 195. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove, s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Stavom 2. istog člana propisano je da ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

Prema napred citiranoj odredbi člana 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima lice odgovorno za štetu dužno je da oštećenom plaća u vidu novčane rente štetu nastalu zbog trajno povećanih potreba prouzrokovanih posledicama nanete telesne povrede. Prema ovoj zakonskoj odredbi oštećeni ima pravo na novčanu naknadu troškova za tuđu negu i pomoć kada je kod njega, kao posledica povređivanja, smanjena životna aktivnost tako da mu je potrebna tuđa nega i pomoć radi zadovoljavanja opštih životnih potreba (prilikom kretanja, oblačenja, uzimanja hrane i zadovoljavanje drugih svakodnevnih potreba). Za dosuđenje naknade po ovom osnovu nije dovoljno da se utvrdi da je neophodna tuđa nega i pomoć, već je potrebno utvrditi i visinu stvarno nastalih troškova po ovom osnovu, jer se ova naknada utvrđuje prema visini nastalih i plaćenih izdataka potrebnih za obezbeđenje takve tuđe nege i pomoći. S obzirom da na okolnost visine ičinjenih izdataka potrebnih za obezbeđenje tuđe nege i pomoći nisu dostavljeni niti predloženi dokazi, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je ovaj zahtev tužioca AA neosnovan.

U skladu sa članom 195. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima odgovorno lice je dužno da naknadi štetu licu kome je zbog telesne povrede i narušenja zdravlja, radna sposobnost potpuno ili delimično smanjena, ako oštećeni zbog toga trpi štetu u vidu izgubljene ili smanjene zarade. Prema ovoj zakonskoj odredbi osnov za ostvarenje prava na naknadu ovog oblika materijalne štete postoji samo ako se utvrdi da povređeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje zaradu koju je ostvarivao do povrede, odnosno zaradu koju bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije smanjena radna sposobnost. Imajući u vidu životnu dob tužioca AA, on bi ovo svoje pravo na naknadu štete zbog gubitka zarade u budućnosti zbog smanjene radne sposobnosti prouzrokovane telesnom povredom, po pravilu, mogao ostvariti tek u vreme kada bi, prema ličnim i drugim okolnostima slučaja, mogao otpočeti sticanje zarade, odnosno kada postigne uzrast potreban za zasnivanje radnog odnosa. Stoga su pravilno odlučili nižestepeni sudovi kada su odbili i ovaj zahtev, kao neosnovan.

Sa napred navedenih razloga ocenjeni su kao neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić