Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 2398/2021 od 02.12.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Požarevcu P 34/2021 od 26.05.2021. godine, u stavu prvom i četvrtom izreke, kao i rešenje o troškovima sadržano u stavu šestom izreke, tako da glasi, u stavu drugom izreke, da se odbija tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tužene da mu zbog trajne nemogućnosti korišćenja zauzetog zemljišta i to dela k.p. br. .. KO ... u ukupnoj površini od 36,06 m2, solidarno isplate naknadu u iznosu od 8.654,40 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate (za zauzeti deo parcele pod objektom od 36,06 m2). Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži tuženima da odmah prestanu sa smetanjem prava svojine tužioca tako što će prestati sa korišćenjem dela parcele k.p. br. .. KO ..., koji tuženi koriste za prolaz do svog objekta – magacina, površine 8,27 m2, oivičenog tačkama 3, 9, 8, 7, 14 i 13 i obeleženog brojem 2 na skici veštačenja od 25.03.2019. godine veštaka Milana Bursaća iz ... i predati ovaj deo parcele tužiocu u isključivu državinu. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 391.200,00 dinara, kao i da tuženoj GG na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 182.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Revident u reviziji osnovano ukazuje da je pri odlučivaanju o tužbenom zahtevu tužioca za prestanak uznemiravanja njegove državine, drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer je nepravilno primenio odredbu člana 211. istog Zakona, a to je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je vlasnik k.p. br. .. KO ..., gradsko građevinsko zemljište pod zgradom, zemljište uz zgradu - objekat, ukupne povrišne od 1,04 ara. Pravni prethodnik tuženih, pokojni DD je, izgradnjom objekta zauzeo deo tužiočeve parcele u površini od 30,46 m2, a taj objekat nije legalizovan, iako je njegova gradnja završena 2005. godine. Za potrebe stambeno-poslovnog objekta koji se prostire na tužiočevoj parceli k.p. br. .., tužene koriste i 8,27 m2 od te parcele u detaljnim tačkama navedenim u nalazu i mišljenju veštaka Milana Bursaća, a radi dolaska u kafić ''ĐĐ'', pri čemu deo u površini od 5,60 m2, uz sam bespravni objekat, služi za pristup magacinu objekta koji je popločan i čini jedinstvenu celinu sa predmetnim objektom. Površine od 30,46 m2 i 5,60 m2, zauzete su samim objektom koji koriste tužene i one su neodvojive za potrebe predmetnog objekta, tako što predstavljaju zemljište uz objekat, dok površinu tužiočeve parcele od 8,27 m2, tužene koriste radi dolaska do kafića, a tuda mogu da prođu i gosti kafića. Tužilac je predmetnu parcelu kupio 2005.godine na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog sa ''Bagat trgovinom'' i tom prilikom nije znao da postoji zauzeće gradnjom od strane pravnog prethodnika tuženih. Vrednost zemljišta na toj lokaciji (tržišna vrednost) utvrđena je veštačenjem i iznosi 240 evra po m2.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužene obavezao da tužiocu solidarno isplate naknadu od 8.654,40 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate zbog trajne nemogućnosti korišćenja zauzetog zemljišta, dela k.p. br. .. KO ..., u ukupnoj površini od 36,06 m2, jer je zaključio da se radi ''o potpunoj uzurpaciji u užem gradskom jezgru uz apsolutno nepoštovanje institucija i zakona kada je u pitanju izvođenje građevinskih radova, te da gradnja može biti osnov sticanja stvarnih prava ako se ispunjavaju urbanističko- građevinski uslovi i uslovi prava'', što ovde, po mišljenju prvostepenog suda, nije slučaj. U pogledu tužbenog zahteva tužioca kojim je tražio da sud tužene obaveže da prestanu sa korišćenjem predmetnog dela k.p. br. .., prvostepeni sud je zaključio da je taj tužbeni zahtev osnovan, jer je tužilac vlasnik predmetne parcele i ima pravo na zaštitu od uznemiravanja svoje državine pošto tužene namaju zakonsko pravo da koriste zauzeti deo njegove parcele.

Drugostepeni sud je pobijanom presudom prvostepenu presudu preinačio u usvajajućem delu odbijanjem tužbenih zahteva tužioca za isplatu novčane naknade za zauzeti deo predmetne parcele i za zaštitu od uznemiravanja državine, jer je našao da je protekao rok propisan odredbom člana 24.stav 2. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, u kome je tužilac imao mogućnost da traži naknadu vrednosti zauzetog dela svoje parcele, dok u odnosu na tužbeni zahtev za zaštitu od uznemiravanja tužilac tužbom nije obuhvatio sva lica koja su učesnici materijalno- pravnog odnosa, u smislu člana 211. Zakona o parničnom postupku, pošto je drugostepeni sud zaključio da se radi o nužnom suparničarstvu imajući u vidu da pored tuženih, predmetni deo tužiočeve parcele koriste i stanari zgrade i gosti kafića.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, odbijanjem tužbenog zahteva tužioca za isplatu naknade za zauzeti deo predmetne parcele, dok je pri odlučivanju o tužbenom zahtevu tužioca za prestanak uznemiravanja pogrešno zaključio da se radi o nužnom suparničarstvu propisanom odredbom člana 211. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 24. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, propisano je da kada lice koje može imati pravo svojine izgradi zgradu ili drugu građevinu (građevinski objekat) na zemljištu na kome drugi ima pravo svojine (graditelj) stiče pravo svojine i na zemljištu na kome je izgrađen građevinski objekat, kao i na zemljištu koje je neophodno za redovnu upotrebu tog građevinskog objekta, ako nije znalo niti je moglo znati da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik zemljišta je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio (stav 1.). U slučaju iz stava 1.ovog člana, vlasnik zemljišta ima pravo da za vreme od tri godine od dana saznanja za završenu izgradnju, ali najkasnije u vreme od 10 godina od završene izgradnje traži da mu graditelj naknadi vrednost zemljišta u visini njegove prometne cene u vreme donošenja sudske odluke (stav 2.).

Nužno suparničarstvo propisano je odredbom člana 211, Zakona o parničnom postupku, tako što postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa (stav 1.). Ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev, kao neosnovan (član 2.).

Na osnovu odredbe člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, ako treće lice neosnovano uznemiri vlasnika ili pretpostavljenog vlasnika na drugi način a ne oduzimanjem stvari, vlasnik, odnosno pretpostavljeni vlasnik, može tužbom zahtevati da to uznemiravanje prestane.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tuženih je izgradio objekat u vreme kada je vlasnik predmetne k.p. .. KO ..., bio ''Bagat trgovina'' koji je tužiocu tu parcelu prodao (2005.godine) a izgradnjom tog objekta zauzet je deo predmetne parcele u površini od 30,46 m2 i 5,60 m2 (površina uz sam objekat koja služi za pristup magacinu objekta). To znači da je tužilac imao mogućnost da tužbu sa zahtevom za naknadu vrednosti zauzetog zemljišta podnese najkasnije do 2015.godine, pa je tužiočeva tužba od 28.06.2018. godine podneta po proteku prekluzivnog roka propisanog odredbom člana 24. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Navodima revizije tužioca o tome da je on pravo vlasništva na predmetnoj parceli stekao tek konverzijom 2012. godine, nakon završenog postupka izlaganja pred RGZ - Komisija za izlaganje KO Požarevac, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, u delu koji se odnosi na naknadu za zauzeti deo te parcele. Objektivni rok propisan odredbom člana 24.stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, počinje da teče od završene izgradnje objekta, pri čemu se pod završenom gradnjom podrazumeva faktički završena zgrada podobna za korišćenje (u stambene ili poslovne svrhe), bez obzira što nije dobijena upotrebna dozvola. Pošto je izgradnja objekta čijom gradnjom je zauzet deo tužiočeve parcele, završena 2005.godine, sledi da je tada počeo da teče desetogodišnji rok u kome je vlasnik (svakodobni) zemljišta imao pravo da traži da mu graditelj naknadi vrednost zemljišta u visini njegove prometne cene u vreme donošenja sudske odluke, a taj rok je protekao pre podnošenja tužiočeve tužbe sudu.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Pri odlučivanju o tužbenom zahtevu tužioca za prestanak uznemiravanja državine, drugostepeni sud je pogrešno zaključio da su sva lica koja uznemiravaju državinu tužioca nužni suparničari u smislu odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku, pa je zbog nepotpune pasivne legitimacije taj tužbeni zahtev tužioca odbio. Negatornu tužbu propisanu odredbom člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, vlasnik ili pretpostavljeni vlasnik može da podnese protiv bilo kog lica koje ga uznemirava u državini njegove stvari, tako što on ima pravo izbora lica (jednog ili više) u odnosu na koje zahteva prestanak uznemiravanja, pa u tom smislu ne postoji nužno suparničarstvo propisano odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Zbog pogrešne primene te odredbe Zakona, drugostepeni sud nije cenio navode žalbi tuženih.

Iz navedenih razloga, drugostepena odluka je ukinuta u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca za prestanak uznemiravanja, a ukinuta je i odluka o troškovima postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku potrebno je da drugostepeni sud otkloni ukazanu bitnu povredu odredaba parničnog postupka tako što će da ceni navode žalbi tuženih u delu koji se odnosi na tužbeni zahtev tužioca za prestanak uznemiravanja da bi imao mogućnost da donese novu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić