Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1316/17 od 08.11.2017. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 100.000,00 dinara (umesto iznosa od 576.000,00 dinara), i na ime naknade troškova postupka iznos od 27.000,00 dinara (umesto iznosa od 39.000,00 dinara), dok je odbijen deo tužbenog zahteva na ime naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode preko dosuđenog iznosa i zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade troškova postupka za period od presuđenja do izvršnosti. U preostalom pobijanom nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u preinačujućem delu, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Kpp 153/15 od 30.10.2015. godine, tužiocu je određen pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP koji se računa od 29.10.2015. godine. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu pokrenulo je istražni postupak prema tužiocu dana 30.10.2015. godine zbog sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Istraga je obustavljena naredbom Višeg javnog tužilaštva od 01.02.2016. godine pa je Viši sud u Novom Sadu rešenjem Kpp 153/15 od 01.02.2016. godine ukinuo pritvor tužiocu. Tužilac je bio u pritvoru 96 dana. U novinama „BB“, „VV“ i „GG“ objavljeno je tužiočevo ime, prezime, slika i informacija da je uhapšen sa kilogramom heroina, što je dovelo do toga da su ga izbegavali drugovi i komšije, a verenica ostavila. Postao je depresivan. Obraćao se psihijatru u više navrata, a i danas koristi prepisanu terapiju. Osuđivan je 2005. godine na uslovnu kaznu zatvora, a 2006. i 2012. godine na kaznu zatvora. Rođen je ... godine.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovano se revizijom tužioca osporava visina dosuđene naknade zbog neosnovanog lišenja slobode jer je Vrhovni kasacioni sud našao da je drugostepeni sud ovaj iznos prenisko odmerio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijana presuda u delu kojim je odbijen zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode preko dosuđenih 100.000,00 dinara, a do iznosa od 300.000,00 dinara, zasnovana je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, i to odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Visina novčane naknade za nematerijalnu štetu utvrđuje se u smislu odredbe člana 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Naknada nematerijalne štete u smislu navedene zakonske odredbe ima za cilj materijalnu satisfakciju zbog povrede Ustavom zaštićenih slobode i prava ličnosti. Duševni bolovi zbog povrede slobode i prava ličnosti predstavljaju jedinstven vid štete koja obuhvata sve štetne posledice nematerijalne štete vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neosnovanog lišenja slobode. Naknadu štete sud odmerava uzimajući u obzir sve objektivne i subjektivne okolnosti kao što su dužina trajanja lišenja slobode, težina i priroda krivičnog dela koja je oštećenom stavljena na teret, ugled koji je oštećeni uživao u svojoj životnoj i radnoj sredini, životno doba oštećenog u vreme lišenja slobode, porodično stanje i zanimanje i drugi činioci koji su u konkretnom slučaju uticali na prirodu, težinu i trajanje psihičkih bolova izazvanih lišenjem slobode.

Imajući u vidu sve utvrđene okolnosti relevantne za odmeravanje visine naknade predmetne štete, Vrhovni kasacioni sud nalazi da naknada štete tužiocu u visini od još 200.000,00 dinara, uz prvostepenom presudom dosuđenih 100.000,00 dinara, ukupno 300.000,00 dinara, odgovara okolnostima slučaja i svrsi radi koje se novčana naknada nematerijalne štete dosuđuje.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Traženi iznos naknade nematerijalne štete preko ukupno dosuđenih 300.000,00 dinara, a do prvostepenom presudom dosuđenih 576.000,00 dinara previsoko je odmeren, pa je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu kriterijume za određivanje visine pravične naknade, reviziju tužioca u preostalom delu odbio kao neosnovanu. Tužilac nije revizijom pobijao odluku o troškovima postupka, niti je tražio troškove za sastav revizije, pa nije bilo uslova za njenu ocenu ili korekciju.

Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 414. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv potvrđujućeg dela pobijane presude, kao izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom čl. 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovoj parnici nisu ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP jer nije potrebno novo tumačenje prava, niti postoji neujednačena sudska prakse. Zbog toga je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužioca izjavljene protiv potvrđujućeg dela pobijane presude primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 24.05.2016. godine. Pobijana drugostepena presuda doneta je 08.11.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 192.000,00 dinara (1 evro = 122,7650 dinara). Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Biljana Dragojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić