U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca ''AA'' AD ..., koga zastupa punomoćnik Radmila Jakovljević iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Rodoljub Marinković, advokat iz ..., radi namirenja novčanog potraživanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3719/17 od 01.06.2018. godine, u sednici veća od 27.03.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3719/17 od 01.06.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P 45/17 od 02.06.2017. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da na osnovu sporazuma I 466/03 od 17.12.2003. godine i sporazuma I 196/05 od 04.03.2005. godine dozvoli namirenje potraživanja tužioca po osnovu ugovora o avaliranju menice za iznos od 30.864.684,46 dinara, kao i po osnovu ugovora o otvaranju akreditiva u iznosu od 6.050.522,36 dinara koje je tužilac zaključio sa firmom ''VV'' BB i dr. ... i to prodajom hipotekovanih nepokretnosti koje su opisane u stavu 1. izreke prvostepene presude. U stavu 2. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da po napred navedenom osnovu dozvoli namirenje potraživanja tužioca i prodajom kp. broj ... KO ... . Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 412.170,00 dinara u roku od 15 dana od prijema presude pod pretnjom izvršenja. Dopunskom presudom istog suda P 45/17 od 14.06.2017. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca i u odnosu na zakonsku zateznu kamatu na iznose koji su dosuđeni osnovnom presudom. Dopunska presuda je ispravljena rešenjem prvostepenog suda P 45/17 od 29.06.2017. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3719/17 od 01.06.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Pazaru P 45/17 od 02.06.2017. godine u stavu prvom i trećem izreke i dopunska presuda istog suda od 14.06.2017. godine, ispravljena rešenjem od 29.06.2017. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a bitne povrede postupka na koje tuženi ukazuje u reviziji nisu razlozi zbog kojih se može koristiti to pravno sredstvo po članu 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je kao hipotekarni dužnik sa pravnim prethodnikom tužioca kao hipotekarnim poveriocem pred Opštinskim sudom u Tutinu zaključio sporazum o zasnivanju hipoteke u predmetu I 466/03 17.12.2003. godine, a kojim je zasnovao hipoteku na nepokretnostima u njegovoj svojini i to parcelama br. ... i ... po posedovnom listu br. ... KO ... i parcelama br. ... i ... po posedovanom licu ... KO ... . Tuženi je kao hipotekarni dužnik sa pravnim prethodnikom tužioca kao hipotekarnim poveriocem pred istim sudom zaključio i sporazum o zasnivanju hipoteke u predmetu I 196/05 od 04.03.2005. godine kojim je zasnovao hipoteku na nepokretnost u njegovoj svojini i to parcelama ... i ... posedovani list broj ... KO ... . Navedene hipoteke su upisane u intabulacioni protokol Opštinskog suda u Tutinu po osnovu rešenja 3R 301/06 i 3R 302/06, oba od 24.08.2006. godine. Nakon zasnivanja hipoteke došlo je do prenumeracije listova uz manje promene površina parcela, pa je posedovni list ... sada postao list nepokretnosti broj ..., a posedovni list ... list nepokretnosti broj ..., s tim što je parcela ... podeljena na parcele ..., list nepokretnosti ..., ... list nepokretnosti ..., ... list nepokretnosti ... i ... list nepokretnosti ..., a parcele ..., ..., ... i ... ne vode se više na tuženog već na treća lica. Navedene hipoteke su zasnovane kao sredstvo obezbeđenja i to u odnosu na potraživanje iz ugovora o avaliranju menice broj ... od 15.12.2003. godine u kome je pravni prethodnik tužioca banka avalist … blanko potpisanih menica, a pomenuta firma ''VV'' AA i dr. …, a druga hipoteka se odnosi na obezbeđenje ugovora o otvaranju akreditiva broj … od 01.03.2003. godine u kome je pravni prethodnik tužioca akreditovana banka, a pomenuta firma nalogodavac, s tim što je GG ... korisnik akreditiva. Prema obračunu potraživanja tužioca na dan 28.01.2014. godine ukupan dug po osnovu ugovora o meničnom avalu iznosi 30.864.685,46 dinara, a po ugovoru o akreditivu 6.050.522,36 dinara, a prema rešenju Agencije za privredne registre od 18.05.2007. godine tužilac je pravni sledbenik ranije postojeće DD. S obzirom da ''BB'' kao glavni dužnik nije tužiocu izmirila obaveze po osnovu pomenutih novčanih potraživanja, to tužilac od tuženog kao hipotekarnog dužnika traži da mu navedene iznose namiri iz nepokretnosti na kojima je ustanovljena hipoteka radi obezbeđenja pomenutog potraživanja.

Polazeći od napred utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi nalaze da je, u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev, osnovano potraživanje tužioca prema tuženom, te je u tom smislu i odlučeno.

Zakon o izvršnom postupku (''Službeni list SRJ'' 28/2000) ustanovio je institut založnog prava na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka (čl. 232-237). Novi Zakon o izvršnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 125/04) zadržao je isti institut odredbama čl. 268-273 (navedeni zakoni su se primenjivali u vreme kada su zaključeni sporazumi u postupku izvršenja pred Opštinskim sudom u Tutinu). Oba zapisnika o sporazumu stranaka odnosno zapisnici o sporazumu i po prvom i po drugom zakonu imaju snagu sudskog poravnanja, a samim tim i izvršne isprave u skladu sa pomenutim zakonima. Oba zakona – čl. 237. odnosno 273. propisuju i prodaju nepokretne imovine na kojoj je na opisani način ustanovljeno založno pravo a radi namirenja novčanog potraživanja. Svemu tome mora da prethodi upis sporazumno ustanovljenog založnog prava u odgovarajuće javne knjige, a što je u ovom slučaju nesporno i sprovedeno. Sve navedeno je dovoljno da se u konkretnom slučaju realizuje pravo tužioca prema tuženom, a koje se svodi na prodaju nepokretnosti radi namirenja novčanog potraživanja i to kroz postupak izvršenja uz primenu odgovarajućih odredaba zakona koje se odnose na prelaz i prenos obaveze odnosno potraživanja. Međutim, tužilac je u konkretnom slučaju podneo tužbu kojom bi se tuženi obavezao da dozvoli namirenje napred navedenog potraživanja, a nižestepeni sudovi se posebno nisu bavili pitanjem njegovog pravnog interesa za tužbu kod svega napred navedenog, niti se time bavi revizija. (Taj pravni interes bi se eventualno mogao naći u činjenici, koju pominju nižestepeni sudovi, da je u međuvremenu došlo do prenumeracije nepokretnosti). U vreme kada su sporazumno zasnovana založna prava na nepokretnosti tuženog za obezbeđenje novčanog potraživanja tužioca prema trećem licu nije bio stupio na snagu Zakon o hipoteci (''Službeni glasnik RS'' 115/2005) pa se primenjuju odredbe čl. 63-69. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odredbe tog zakona pored ostalog, sadrže u članu 63. i to da se založenom nepokretnošću u celini obezbeđuje potraživanje poverioca do potpunog namirenja potraživanja bez obzira na kasniju podelu nepokretnosti. Takođe je propisano i da se hipoteka može preneti na drugog samo zajedno sa prenosom potraživanja koje je tom hipotekom obezbeđeno, kao i da hipotekarni dužnik ne sme da smanjuje vrednost hipotekovane nepokretnosti. Kada se sve ovo ima u vidu, pravilno nalaze nižestepeni sudovi da nije od značaja isticanje tuženog u postupku da je u međuvremenu došlo do deobe nepokretnosti, da je tuženi u međuvremenu na nepokretnostima podigao nove objekte i na taj način uvećao vrednost istih, da su nepokretnosti preneta na treća lica i tome slično. Ono što bi moglo da bude od značaja je tvrdnja tuženog da on nije bio vlasnik hipotekovanih nepokretnosti još u momentu kada je došlo do zasnivanja založnog prava na istima po sporazumu pred izvršnim sudom. Međutim, tužilac nema zahtev kojim traži ništavost navedenih sporazuma, a o ovoj ništavosti sud nije dužan da vodi računa po službenoj dužnosti u skladu sa članom 103. u vezi člana 109. ZOO jer se ne radi o tim razlozima ništavosti.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju činjenica da je tuženi kao hipotekarni dužnik (jemac) obavezan da iz vrednosti hipotekovanih nepokretnosti namiri potraživanje, a time i pravilnost nižestepene odluke, a imajući u vidu sve napred navedeno i odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća

sudija Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić