Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 514/12
20.06.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vlaste Jovanović, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Predraga Trifunovića, članova veća, u parnici tužioca J.K. iz N.S., koga zastupa punomoćnik D.M., advokat iz N.S., protiv tuženog JP ''Urbanizam'' – Zavod za urbanizam iz Novog Sada, koga zastupa M.I..K., advokat iz N.S., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž 663/08 od 30.09.2009. godine, u sednici održanoj 20.06.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

            ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu Gž 663/08 od 30.09.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 8350/06 od 03.10.2007. godine i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime naknade štete isplati iznos od 1.050.000 evra u dinarskoj protivvrednosti od 84.000.000,00 dinara, sa zateznom kamatom počev od momenta presuđenja pa do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 184.500,00 dinara.

Pobijanom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju  zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP (''Sl. glasnik RS'' br. 125/04...), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je u drugostepenom postupku učinjena relativno bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 372. ZPP (da nisu ocenjeni svi žalbeni navodi od odlučnog značaja). Drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za odluku o ovoj parnici i o tome dao dovoljne i jasne razloge koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Tužilac je tužbom tražio naknadu materijalne štete zbog izmakle koristi smatrajući da je tuženo javno preduzeće nezakonito postupalo zato što je u vezi sa izgradnjom građevinskog objekta na parceli tužioca br. 771 KO Novi Sad 2 u ulici ... u Novom Sadu dalo pogrešnu informaciju zainteresovanim investitorima. Zbog te informacije (da pasaž nije planiran) koja je suprotna važećem DUP-u usvojenom odlukom Skupštine Grada Novog Sada iz 1994. godine investitori su odustali od gradnje poslovno-stambenog objekta.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da informacija tuženog data punomoćniku potencijalnih izvođača radova na građevinskim objektima tužioca nije tačna. Ali da bi tužilac kao budući (potencijalni) investitor ostvario pravo na naknadu izmakle koristi po članu 189. ZOO potrebno je postojanje uzročne veze između štetne radnje i posledice i ostvarivanje ''dobitka koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarivanje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem''.

Za naknadu štete kao izvor obligacije nužno je da se ispuni više uslova: štetna radnja, šteta (posledica), deliktna odgovornost, ali i postojanje uzročne veze između štetne radnje i posledice.

U konkretnom slučaju ne postoji uzročna veza između (prve) štetne radnje (netačne informacije) i štete (buduće) zato što prvi početni uzrok u lancu više uzroka nije dovoljan za naknadu štete. Da bi se građevinski objekat izgradio nužno je dobiti građevinsku dozvolu, objekat izgraditi, dobiti upotrebnu dozvolu i radi ostvarivanja prihoda robu (nepokretnost) plasirati na tržištu bilo kroz izdavanje poslovno stambenog prostora u zakup ili kroz prodaju nepokretnosti.

U ovom slučaju pogrešna informacija tuženog (koji obavlja administrativno tehničke poslove za organ uprave u postupku izdavanja građevinskih dozvola) nije onaj događaj čijem redovnom dejstvu odgovara konkretna šteta, to jest nije događaj koji je po svojoj prirodi adekvatan šteti. Adekvatna uzročna veza postoji samo ako je uzrok štete prema redovnom (običnom) toku stvari i prema životnom iskustvu podesan da izazove nastalu posledicu. Ta prva radnja (pogrešna informacija nenadležnog organa) nije dovoljna. Tužilac nije zahtevao odobrenje za izgradnju u smislu člana 88. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji (''Sl. glasnik RS'' br. 47/03 i 34/06) od nadležnih organa (ministarstva nadležnog za poslove građevinarstva ili Opštinskog sekretarijata za komunalno-stambene poslove). U odsustvu postupka radi izdavanja dozvole za gradnju, informacija o činjenicama sadržanim u urbanističkoj dokumentaciji od 03.11.2006. godine izdata od strane tuženog ne predstavlja adekvatnu uzročnu vezu (nije adekvatna šteti), pa se nisu stekli svi uslovi za naknadu štete po osnovu izmakle dobiti.

Na osnovu člana 405.  ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća

sudija

Vlasta Jovanović