U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i BB su bivši emotivni partneri, koji su bili u vezi dve godine. Nakon prestanka emotivne zajednice, BB je tuženog u više navrata tokom 2018. godine prijavljivala Policijskoj upravi u Trgovištu, kao i Centru za socijalni rad, jer je njoj i njenoj maloletnoj ćerki sa nepoznatih brojeva telefona slao uvredljive i preteće poruke, vređao je prilikom ličnih susreta, zatim je otvorio lažni profil na fejsbuku na njeno ime i slao fotografije njenim rođacima i prijateljima, bacao njene kompromitujuće fotografije u selu ... . BB je dana 09.04.2018. godine, PS u Trgovištu prijavila VV iz sela ..., sa kojim je bila u emotivnoj vezi pre veze sa tuženim, da joj sa svog mobilnog telefona šalje preteće poruke i poruke uvredljive sadržine, dok je VV dana 05.11.2017. godine PS u Trgovištu prijavio tuženog jer ga je preko mobilnog telefona vređao, maltretirao i upućivao reči pretnje. Rešenjem OJT u Vranju Kt 201/18 od 18.04.2018. godine, odbačena je krivična prijava BB podneta protiv ovde tuženog zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1), 2) i 4) KZ, zbog nepostojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a rešenjem OJT u Vranju Kt 357/18 od 14.05.2018. godine, odbačena je krivična prijava zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, jer je na osnovu uvida u sadržaj predmetnih poruka utvrđeno da su iste uvredljive sadržine ali da nijedna od njih ne sadrži upotrebu pretnje da će se napasti na život i telo oštećene i njoj bliskog lica.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da opisano ponašanje tuženog predstavlja nasilje u porodici, u smislu člana 197. Porodičnog zakona, pa mu je pobijanom odlukom pravilno izrečena predložena mera radi zaštite od nasilja.

Nasilje u porodici, definisano odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom drugim istog člana, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da se ponašanje tuženog prema BB karakteriše kao nasilničko i koje odstupa od uobičajenog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice (a oni su članovi porodice na osnovu čl. 197. stav 3. tačka 5. Porodičnog zakona). Ispoljeno ponašanje tuženog ugrožava prevashodno duševno zdravlje i spokojstvo BB, i kod nje stvara osećaj nespokojstva, uznemirenosti, nesigurnosti i straha, kao i bojazni za sopstveni ali i život svojih najbližih srodnika (maloletne ćerke), što opravdava izricanje mera zaštite od nasilja predviđenih članom 198. stav 2. tačka 3. i 5. Porodičnog zakona. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, izricanje ovih mera zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se tužilji pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takva predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja.

Suprotno revizijskim navodima, okolnost da tuženi nije osuđen za krivična dela koja su mu stavljena na teret, ne isključuje mogućnost pružanja građanskopravne zaštite tužilji i po Porodičnom zakonu, imajući u vidu da je građanskopravna odgovornost šira od krivičnopravne odgovornosti. Ovo naročito ako se ima u vidu izveštaj Policijske stanice u Trgovištu o podnetim prijavama BB protiv tuženog. Bez uticaja su revizijski navodi kojima se osporava pravilnost odluke prvostepenog suda kojom je dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje, imajući u vidu da je ista bila predmet ocene od strane drugostepenog suda, koji je za svoju odluku dao dovoljne i jasne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani, jer predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje ovaj sud u svemu prihvata.

Navodima revizije kojima se ističe da tuženi nije vršio nasilje nad BB, i ukazuje na iskaz saslušanog svedoka, zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić