.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5250/2022
25.05.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje mal. AA iz ..., koju zastupa majka zakonski zastupnik BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Bajinović, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., Grad ... i GG iz ..., Grad ..., čiji je zajednički punomoćnik Nenad Maksimović, advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog VV, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 20/2022 od 18.01.2022. godine, u sednici održanoj 25.05.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog VV iz ..., Grad ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 20/2022 od 18.01.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P2 41/2021 od 11.10.2021. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, mal. AA iz ..., pa je tuženi VV iz ..., obavezan da doprinosi njenom izdržavanju sa po 20% mesečno svojih primanja, po osnovu penzije, počev od 02.12.2019. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, sa obavezom plaćanja do 15.-og u mesecu za tekući mesec, s tim što je zaostale rate dužan da isplati odjednom, sa zakonskom zateznom kamatom počev od momenta dospelosti svake rate pojedinačno, pa do isplate, sve preko zakonske zastupnice BB iz ... . Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženu GG iz ... da doprinosi njenom izdržavanju sa po 2.000,00 dinara mesečno, kao neosnovan. Stavom III izreke, obavezan je tuženi VV iz ... da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 98.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž2 20/2022 od 18.01.2022. godine, odbio kao neosnovanu, žalbu tuženog VV iz ..., Grad ... i potvrdio presudu Osnovnog suda u Boru P2 41/21 od 11.10.2021. godine, u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi VV je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/05) i utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Boru P 669/07 od 26.09.2007. godine, razveden je brak zakonske zastupnice mal. tužilje – majke BB i sada pok. DD, sina tuženog VV. Maloletna tužilja, rođena ...2006. godine, poverena je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a otac je obavezan da doprinosi izdržavanju deteta iznosom od 4.000.00 dinara mesečno. Otac mal. tužilje je preminuo ...2019. godine. Zakonska zastupnica mal. tužilje je završila osnovnu školu, ima 39 godina, nije zaposlena, a sa mal. tužiljom živi u stanu svog oca za koji plaća komunalnu naknadu od 7.900,00 dinara mesečno. Povremeno čisti tuđe stanove i tako ostvaruje sredstva za izdržavanje. Nije korisnik socijalne pomoći i ne prima dečiji dodatak. Tuženi VV ostvaruje primanja po osnovu penzije u iznosu od 40.191,54 dinara, star je 69 godina, a za lekove mesečno izdvaja oko 3.000,00 dinara. Poseduje i hektar zemlje koju nije u mogućnosti da obrađuje zbog zdravstvenog stanja. Potrebe mal. tužilje iznose 20.000,00 dinara mesečno.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava tuženog VV obavezali da doprinosi izdržavanju mal. tužilje iznosom od 20% mesečno od svojih primanja po osnovu penzije, počev od dana podnošenja tužbe, tako što je zaostale rate dužan da isplati odjednom, sa pripadajućom kamatom, u smislu odredbe člana 160. Porodičnog zakona.
Odredbom člana 8. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je izdržavanje pravo i dužnost članova porodice određenih tim Zakonom. Prema članu 154. stav 1. istog Zakona, mal.dete ima pravo na izdržavanje od svojih roditelja, a prema stavu 2. istog člana zakona, maloletno dete ima pravo i na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, jer je tako propisano odredbom člana 160. stav 1. Porodičnog zakona. Redosled u izdržavanju propisan je odredbom člana 166. Porodičnog zakona, tako što krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje redosledom kojim nasleđuju na osnovu zakona (stav 2.), a ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova obaveza je podeljena (stav 5.).
U konkretnom slučaju, otac mal.tužilje je preminuo, a njena majka nema dovoljno sredstava za izdržavanje, pa tužilja ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika, u ovom slučaju od dede po ocu, tuženog VV, koji je korisnik penzije i ima nepokretnosti, pa je u mogućnosti da doprinosi njenom izdržavanju iznosom od 20% od svojih mesečnih primanja po osnovu penzije.
Navodima revizije revidenta o tome da zakonska zastupnica mal.tužilje od 2015.godine ima zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa svojim dedom po majci, ne dovodi se u sumnju pravilnost ožalbene presude, imajući u vidu da je prenos prava vlasništva na stvarima koje su predmet tog ugovora odložen do momenta smrti primaoca izdržavanja, a da se mogućnosti majke tužilje da doprinosi njenom izdržavanju procenjuju na osnovu činjenica u vreme podnošenja tužbe.
Neosnovani su navodi revizije revidenta da nije utvrđeno kolika finansijska sredstva je u mogućnosti da svojim radom obezbedi majka tužilje. Suprotno tim navodima revizije, u postupku je utvrđeno da je tužiljina majka završila osnovnu školu i da je nezaposlena, a izdržava se povremenim poslovima održavanja higijene u stanovima drugih lica, pa su njeni prihodi neredovni i nedovoljni za izdržavanje.
Ukazivanje revidenta u reviziji da tužilja ima i dedu po majci, koji je takođe korisnik penzije, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Tuženi je dužan da doprinosi izdržavanju mal. tužilje, jer je on prvi srodnik u pravoj ushodnoj liniji iza smrti njenog oca, u smislu odredbe člana 154. stav 2. Porodičnog zakona, a njegova obaveza podeljena je sa obavezom majke mal.tužilje (član 166. stav 5. Porodičnog zakona), tako što iznos kojim je revident obavezan da doprinosi izdržavanju svoje mal. unuke predstavlja samo deo njenih utvrđenih mesečnih potreba, dok će preostali iznos potreban za izdržavanje (ukupno 20.000,00 dinara) obezbediti njena majka, kako obezbeđivanjem preostalih potrebnih materijalnih sredstava, tako i brigom i staranjem detetu.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
