Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zvonko Lukić i Milan Kosanović, advokati u ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca 03.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 01.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3365/18 od 03.12.2018. godine i predmet vraća tom sudu radi ponovnog odlučivanja o žalbi tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu je presudom broj P 3382/17 od 23.10.2017. godine, prvim stavom izreke, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezao tuženu, da mu na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.10.2017. godine kao dana presuđenja, pa do isplate, u roku od 15 dana. Drugim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznoa od 300.000,00 dinara, za iznos od 50.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.10.2017. godine pa do isplate. Trećim stavom izreke je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 111.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate, u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Beogradu je odlučujući o žalbama parničnih stranaka doneo presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu u stavu prvom i trećem izreke, pa je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete, na ime pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.10.2017. godine do isplate. Drugim stavom izreke je obavezana tužena da tužiocu na ime troškove prvostepenog postupka isplati iznos od 99.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, u roku od 15 dana. Trećim stavom izreke je obavezan tužilac da tuženoj na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara, u roku od 15 dana.

Protiv pravnosnažne presude donete od strane drugostepenog suda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i da je osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju koje je drugostepeni sud utvrdio nakon održane rasprave pred tim sudom, na kojoj je ponovo izveo dokaz saslušanjem sudskog veštaka i nakon ocene svih izvedenih dokaza je utvrdio da je pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu broj P 308/04 od 03.06.2005. godine tužiocu dosuđena novčana naknada na ime nematerijalne štete za fizičke bolove, srah i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti i naruženosti kao posledice mučenja i maltretiranja koje je doživeo kada je kao pripadnik JNA zarobljen 08.05.1992. godine od strane hrvatsko-muslimanskih oružanih snaga i u zarobljeništvu bio do 27.05.1993. godine. U međuvremenu od veštačenja obavljenog u tom postupku (04.10.2004. godine), kod tužioca je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja, koje je u uzročno posledičnoj vezi sa vremenom provedenim u zarobljeništvu i koje se ogleda u dodatnom umanjenju životne aktivnosti sa neuropsihijatrijske i ortopetsko traumatološke strane za još 20 %. Kod tužioca je sada prisutna obostrana lumboišialgija, a u periodu od prethodnog veštačenja (04.10.2004. godine) do veštačenja u ovoj parnici (08.08.2014. godine), tužilac je trpeo bolove jakog intenziteta, trpeo ih je u trajanju od ukupno tri dana, trpeo je tri nedelje i bolove srednjeg intenziteta, bolovi su povremeni i smanjuju se uz adekvatnu terapiju lekovima ili fizikalnim tretmanom. Tužilac trpi stalno bolove slabog intenziteta jer se radi o progresivnoj bolesti hroničnog karaktera i neizvesno je koliko će dugo trajati i kada će se izlečiti. Bolove trpi i danas pri promeni vremena koji mogu dostići srednji intenzitet. Utvrđeno je da je pravnosnažnom presudom (u ovoj parnici) broj P 65997/10 od 30.09.2016. godine, tužiocu na ime naknade duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti kao posledice pogoršanja zdravstvenog stanja zbog obostrane lumboišialgije (10 %) i sa neuropsihijatrijske strane (15 %), za ukupano umanjenje životne aktivnosti od još 20 %, dosuđena naknada u iznosu od 440.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2016. godine. Presuda je od strane Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 8164/16 od 03.02.2017. godine u njenom trećem stavu ukinuta u delu kojom je tužiocu dosuđen iznos od 250.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenog fizičkog bola sa zakonskom zateznom kamatom od 30.09.2016. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

U nastavku postupka je drugostepeni sud održao glavnu raspravu na kojoj je saslušao veštaka dr Milovana Petrušića, a koji je razjasnio da bolove koje je tužilac trpeo od 2004. godine, nije trpeo u kontinuitetu već da se radi o bolovima koji se povremeno javljaju u zavisnosti od spoljnih faktora. Lumboišialgija je hronična bolest koja se javlja povremeno u zavisnosti od načina lečenja, načina života i od spoljnih faktora, vremenskih prilika. Bolest se nije izlečila, ali sa godinama ona može biti u blažoj formi, ali ne zbog izlečenja, već zbog manje aktivnosti bolesnika. Stalno se uzimaju sredstva protiv bolova, protiv reuma i sredstva za smirivanje, sedativi, što dovodi do perioda olakšavanja i slabijih reakcija, a zavisno od drugih faktora i do pogoršanja. Bol je stalno prisutan, ali od načina života, terapije i vremena zavisi koliko se remisije javljaju i koliko će biti stanja poboljšanja.

Na osnovu ovako izvedenog dokaza drugostepeni sud je zaključio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je tužiocu dosudio na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove iznos od 250.000,00 dinara, pa je tu presudu preinačio, tako što je odbio tužbeni zahtev tužioca. Naveo je da su fizički bolovi koje tužilac trpi zbog lumboišialgije kao bolesti koja predstavlja pogoršanje tužiočevog zdravstvenog stanja, zapravo obeležje bolesti, jer je bol stalno prisutna, zbog čega se stalno uzimaju sredstva protiv bolova i za smirenje. Stalno prisutan bol, odnosno bol koji se javlja u zavisnosti od načina života i vremenskih prilika, predstavlja nelagodnost koja zasigurno ograničava i otežava obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti i takvog je značaja da zapravo poprima karakter umanjenja životne aktivnosti. Dodao je da okolnosti na koje je u izjašnjenju veštak ukazivao, upućuju na zaključak da se radi o bolovima trajnog karakera, a takvi bolovi imaju karakter umanjenja životne aktivnosti i da se iz tog razloga vrednuju kod dosuđenja naknade za tako pretrpljenu štetu, a to dalje znači da nema osnova da se posebno dosuđuje kao naknada za pretrpljene fizičke bolove.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata za sada kao pravilno pravno stanovište drugostepenog suda. Naime, zaključak da se radi o bolovima trajnog karaktera, i da kao takvi imaju karakter umanjenja životne aktivnosti je izveo drugostepeni sud, a ne lekar specijalista, sudski veštak koji je saslušan na glavnoj raspravi pred drugostepenim sudom 15.11.2008. godine. Sudski veštak nije pitan da li su fizički bolovi konzumirani u onaj procenat umanjenja opšte životne aktivnosti (zbirno određen na 20 % po osnovu ortopetskih i neuropsihijatrijskih posledica) i veštak se o tome nije izjašnjavao. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda jedino veštak može da izvede zaključak o tome da li bolovi koje trpi tužilac, a o kojima se veštak detaljno izjasnio, imaju karakter umanjenja životne aktivnosti, odnosno da li su obuhvaćeni prilikom procene procenta umanjenja životne aktivnosti, a po kom osnovu je naknada tužiocu već dosuđena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je morao da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje, te će drugostepeni sud ponovo saslušati veštaka i razjasniti za sada spornu okolost.

Imajući u vidu izloženo, odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić