.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6040/2021
14.04.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dragane Boljević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Uroš Cvetojević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Milosavljević advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 601/21 od 10.06.2021. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 601/21 od 10.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 601/21 od 10.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 490/20 od 23.12.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati novčani iznos od 3.500 evra sa zakonskom zateznom kamatom po stopi koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena počev od 19.07.2016. godine do konačne isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja. Stavom drugim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila da joj tuženi plati domicilnu kamatu na iznos od 3.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu koji plaća Narodna banka Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji plati troškove ovog spora u iznosu od 199.993,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 601/21 od 10.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 490/20 od 23.12.2020. godine, u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšeg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, potreba ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je isplata duga po osnovu ugovora o zajmu, a tužbeni zahtev je usvojen primenom pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. Zakona o parničnom postupku i odredbi materijalnog prava iz članova 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima. Sporno pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje vezano je za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 1977/2016 od 19.10.2017. godine i Rev 407/2017 od 19.04.2018. godine n opravdavaju potrebu da se odlučuje o posebnoj reviziji tuženog jer nisu donete u bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima.
Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.10.2017. godine radi duga a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 3.500 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Kako vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. i 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
