Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Đelić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije – Filijala Prokuplje, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1742/18 od 22.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1742/18 od 22.10.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1742/18 od 22.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1191/17 od 19.09.2018. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime manje isplaćene novčane naknade za novembar 2016. godine isplati iznos od 2.803,36 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2017. godine do isplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1742/18 od 22.10.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. ZPP.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br 72/11…87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnospravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu uplati tražene iznose na ime manje plaćenih iznosa naknada za slučaj nezaposlenosti, jer tužilac nije dokazao da mu je naknada isplaćena u manjem iznosu od onog koji mu po zakonu pripada. Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi našli da je tužena pri obračunu i isplati pripadajuće naknade za slučaj nezaposlenosti postupala u skladu sa Pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda od 23.01.2017. godine, zbog čega u postupanju tužene u ovom slučaju nema nepravilnog i nezakonitog rada, a time ni osnova za potraživanje naknade štete, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS, na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.05.2017. godine, a naznačena vrednost predmeta spora prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju, radi o sporu male vrednosti u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, primenom člana 479. stav 6. ZPP, odlučeno je da je revizija tužioca nedozvoljena.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić