Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Lukačević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ...- ..., čiji je punomoćnik Čedo Bojanić, advokat iz ...-..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5078/20 od 03.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 27.04.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5078/20 od 03.09.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5078/20 od 03.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 404/2018 od 08.06.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 1.000.000,00 dinara i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 300.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 300.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 100.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti iznos od 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.06.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti preko dosuđenog iznosa od 100.000,00 dinara isplati još 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.06.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 204.725,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5078/20 od 03.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od 70.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.06.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je preinačena u preostalom delu stava prvog izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova isplati iznos od još 150.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha, iznos od još 150.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od još 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od 08.06.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 159.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj (član 404. stav 1. ZPP). Naime, nižestepeni sudovi su ocenili da tužiocu pripada pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove, pretrpljeni strah, za pretrpljene duševne bolove usled umanjenja životne aktivnosti i za naruženost, primenom člana 200. ZOO, ocenom svih okolnosti od značaja za donošenje odluke o visini naknade nematerijalne štete, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ova naknada. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za konkretnu činjeničnopravnu situaciju i rešavanje spornog odnosa stranaka, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Posebnom revizijom ne može pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenog razloga, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. tačka 2. ZPP, propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Smisao pravila o dozvoljenosti revizije kod preinačenja u smislu navedenog člana je da je izvršeno preinačenje na štetu revidenta odnosno da je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja pravo uskraćeno ili smanjeno. U ovom slučaju odluka je preinačena u korist revidetna – tuženog, te mu pravo nije ni uskraćeno ni smanjeno, pa iz tog razloga revizija tuženog na osnovu člana 403. stva 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 25.01.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 370,000,00 dinara.

S obzirom na to da vrednost predmeta spora pobijenog dela od 370.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić